Песме Драгана Вукашиновића представљене српској омладини у Кану

Иако се првобитни план да Драган лично дође и промовише своје песме на Азурној обали није остварио, захваљујући модерним технолошким средствима, овај план је успешно спроведен протекле недеље.

Наиме, видео камером се Драган укључио из Швајцарске и представио деци песме посвећене првенствено жени, с обзиром на чињеницу да је недавно обележен Међународни дан жена - 8. март (ученици су претходно имали и ликовну и литералну радионицу), а потом је представио и друге своје песме. Говорио им је Драган и о љубави, и то оној правој исконској љубави која је његово непрестано надахнуће. Рецитовао је потом своје песме и о завичају, српству, православљу, а потом су и ученици узели учешће читајући неке од његових песама.

На крају позива је направљен договор да им Драган донесе у јуну месецу када ће покушати опет да дође на југ Француске и збирке песама на српском и француском језику како би могли да прате његову поезију на оба језика. Такође је рођена идеја о сарадњи српске допунске школе из Кана и Цириха где Драган живи у виду размене ученика што би могло да се реализује у наредној школској години.

Ученици су били пријатно изненађени овом врстом промоције Драганових песама. Овај позив је оставио врло леп утисак на њих, кажу да им је драго да су могли да виде и науче нешто ново без обзира на повремена неразумевања сложених језичких термина.

Драганова поезија испевана уз звуке клавира младог уметника Николе Пешића из Пирота и налази се онлајн на интернету тако да су деца могла и да их чују.

По узносу и екстази стиха, Драган пише у најбољој традицији српског романтизма. Неоромантичар, прецизније, имажинизам је његово песничко одређење. Ово није први пут да се деца из српских школа упознају са поезијом Драгана Вукашиновића.

Овај песник нам преноси искуство једног савременог виђења већ традиционалних тема нарочито у својој збирци Агапе, будући да су Газиместан или Видовдан стална места наше поезије и радо виђене теме у делима наших песника. Вукашиновић им се враћа као неисцрпном извору. Са друге стране, његова дескриптивна поезија га сврстава у ред наших песника чије песме заслужују да се помену на часовима матерњег језика.