Како се калио рокенрол

На самом улазу у салу, Петар Пеца Поповић дочекао је све госте јер како каже, како другачије дочекати пријатеље када дођу, не жалећи своје време да чују његову причу. Сала је била пуна гостију, па су организатори морали да траже столицу више. У скоро два сата дружења где је публика слушала „како се калио рокенрол".

Сам почетак вечери био је јако емотиван. Поздрављен речима Виолете Алексић, једне од уредница Радио Круга и великим аплаузом, Поповић није крио сузе.

"Када видим сва ова искрена лица која нису жалила време да дођу из Луцерна, Цуга, Ст.Галена, Берна, Лозане, моје срце је испуњено огромном захвалношћу и љубављу, сад знам да сам дошао код наших", рекао је Пеца Поповић.

Кроз његову причу публика је могла да чује како се рађала домаћа рок сцена, о искуствима са путовања са само 4 долара у џепу када је аутостопом отишао на концерт Ролинг стонса. Описао је своје двориште као башту у којој се није само мирисало цвеће, већ су дочекивани широм раширених руку сви гости и где су се рађали „нови чупавци рокенрола". Та капија његовог дворишта се никада не закључавала до дана данашњег, јер како Пеца рече, отворен за све путнике намернике. Зашто? Јер је и он био један од њих на многим странама света. Преко Џеф Бека, Јоко Оно, Леонарда Коена, Арсена Дедића, Душка Трифуновића, Мике Антића, и многих других, објаснио је шта значи бити пионир у времену. Своје снове је желео да одсања јер као што рече, снови нису оно што се дешава док спавамо, већ оно због чега не можемо заспати.

Објаснио је такође да је јако важно чувати у далеком свету све оно што је наша култура, јер смо ми потомци прве генерације великих људи који су стварали историју учећи у далеком свету оно што ће касније донети у своју земљу.

Говорио је својим путовањима са књигама по градовима где му је остајало срце. Провео је госте кроз свој пут до Радио Београда, потекао у Десетој београдске гимназији одакле га је лично Караклајић довео у студио. И данас тврди да се најбољи филмови о музици гледају уз радио...

Те вечери је генерацијски јаз дословно био избрисан. У публици је било људи од 20 до 80 година, а вече је завршено уз огроман аплауз и сузе публике која није крила своје одушевљење.

"Књига је било премало, сви смо хтели да понесемо овај буквар рокенрола својим кућама, јер мислим да свака библиотека треба да има књиге које су неизбрисив траг у времену. Али Пеца нам је обећао да ће поново доћи и ми се сви томе јако радујемо", рекла је Снежана Петровић.

"Оволико искрености и приче која заслужује да уђе у школски програм је заиста привилегија у нашем граду. Драго ми је да сам била део ове вечери, све похвале Пеци и организаторима. Расплакао нас је и дирнуо својим причама, искреношћу и поучним речима", рекла је Моника Рајлић.

Пеца је био дирнут оваквим дочеком и искреном пажњом људи.

"Цирих, колико ми је драго! Једина магија коју лично знам није извлачење зеца из шешира, већ је прави доживљај кад твоја душа лебди у друштву сличних душа. Хоћу да кажем, чак се и нама губитницима понекад посрећи. Драге Виолета и Тања, браћо и сестре из Цириха, Сент Галена, Цуга и других крајева Швајцарске претрпали сте једно срце снагом ваших емоција. Кад си мангуп, покушај да то заборавиш. Ако можеш", рекао је Пеца.

"Ово вече ће остати за незаборав. Пеца нам је вечерас одржао лекцију о времену, поштовању, коренима, узорима и смислу онога што изаберемо да радимо у животу. Научио нас је да се не треба брукати и радити ништа на пола, а само је љубав потребна да будемо искрени у свему што радимо, тако преносимо на будуће нараштаје узор, а то је поента нашег постојања...

Радио Круг је почаствован оваквим гостом, и ми нашом емисијом управо то радимо, причамо и проносимо глас о људима који су добри узори. Хроничарима новог времена, који буду истраживали културне феномене 20. века, највећу пажњу ће свакако заокупити рокенрол као музички правац, али и филозофија живота личности које су га створиле и прославиле, а то нам је Пеца пренео вечерас", рекле су Тања Радојевић и Виолета Алексић, уреднице Радио Круга.

 Биографија:

Петар Пеца Поповић, српски је новинар, публициста, музички критичар и уредник новина.
Рођен је 1949. године у Београду. Био је уредник часописа Џубокс и Рок 82. Писао је за Политику, Политикин забавник, Блиц, Спортски журнал и многе друге часописе. Радио је за Радио Београд и Радио 101.

Као новинар и уредник дао је велики допринос на афирмацији забавне музике и рок музике. Помогао многим музичарима на почетку каријере: Здравку Чолићу, Бијелом дугмету, групи Азра, Рибљој чорби, Бајаги и инструкторима, Последњој игри лептира и многим другим.
По идеји Пеце Поповића, 28. августа 1977. године, одржан је бесплатан концерт Бијелог дугмета код београдске Хајдучке чесме. То је један од концерата са највише посетилаца у бившој Југославији.

Књиге:

"Чувар бувље пијаце", Књижевна општина Вршац, 2022.г.
"Трагови у бескрају",Књижевна општина Вршац
"Пролећа у Топчидеру",Књижевна општина Вршац
"Бити рокенрол", Службени гласник (Заједно са Михајлом Пантићем)
"Рокописи" , "Цептер бук ворлд"