Милица Јанковић: Надам се да сам публици пренела праву емоцију

Текст изводи у оригиналу, без драматизације, која оваквој теми није ни потребна. Њој није недостајало одважности, да се прихвати теме која је била актуелна пре 80 година, а која и данас потреса ширу јавност трагичним судбинама супруга и мајки, које са својим партнерима нису нашле породичну срећу. Театарском обрадом ове негативне друштвене појаве, кроз текст Ива Андрића, Милица настоји да подстакне различите категорије друштва, да се посвете њеном искорењивању. И публику у Берлину је навела, да се замисли над проблемом који је дубоко укорењен, и који нечујно и несметано егзистира „тамо негде", док некоме не постане лични проблем.

Протагонисткиња представе, Милица Јанковић, још увек упија прве утиске публике о овој представи, а сада је богатија и за једно искуство у дијаспори.

"Задњих дана сам углавном ишла са снимања на снимање, и једва сам уграбила време да дођем и у Берлин. Тако ми ово гостовање дође више као предах. Први пут изводим ову представу у иностранству, и баш ми је драго што је то поново Берлин. Са људима из организације имам одличну комуникацију и сарадњу, и надам се да сам успела да пренесем публици емоцију коју сам желела. Нисам још чула коментаре, али надам се да ће доминирати они позитивни. Представа говори психичком злостављању жена, које је и данас једна изазовна тема, пре свега зато што га је јако тешко и препознати.

Користила сам прилику када год сам могла да прочитам исповести зена које су прошле кроз нешто слично. Не само да сам читала, него сам имала прилике и да чујем да се тако нешто дешава и у мом окружењу. Можда су данас друштвене околности другачије, него у време настанка текста, али и даље постоји једно неразумевање околине, у ситуацијама када неко одлучи да изађе из „мрака" који не функционише. Главни узрок је у површном посматрању једне такве ситуације. То ме је и подстакло да кренем да се бавим овом причом, која када се отргне контроли, може да остави катастрофалне последице. Некад долази нажалост и до смртног исхода, из једноставног разлога што нека особа не може или нема коме да објасни ста јој се све дешава.

Након досадашњих извођења представе, више сам очекивала реакцију жена, али позитивно ме је изненадило, што су се управо мушкарци, у већем броју замислили. Жене су свакако имале једну озиљну идентификацију са овим ликом, али су и мушкарци подстакнути на размишљање, што ми је дррагоцено сазнање да је представа померила неке границе сагледавања овог проблема, у позитивном смеру. Ова тема ми није страна и могла сам о томе да чујем и из најближег окрузења. Њоме сам се у задње време прилично свеобухватно бавила. Сада иначе тренутно снимам филм, који се зове „Нестали", у Синема продукцији, где је ангажовано више познатих глумаца, а режира га Петар Јаконић. Такође, радим серију „Мала супруга", у режији Растка Тадића, а која ће се ускоро емитовати на Првој телевизији", каже Милица Јанковић.

Председник Српског клуба Берлин, Боривоје Лончаревић, дуго је ишчекивао могућност да се поново крене са позоришним представама.

"Пре 7,8 година, организовали смо посету стенд-ап комичара, када је гостовао и Драган Маринковић - Маца. Било је доста посећено, а наше људе претежно привлаче ведрије теме. Након тога, у клубу смо више организовали своје забаве, него што смо настојали да доведемо неког од познатих глумаца да гостује. Долазак и наступ Милице Јанковић су спонзорисани, а следеће позоришно гостовање планирамо за јесен. У опцији је представа "На Дрини ћуприја", Тихомира Станића. А организовали смо и једну интернационалну забаву са неколико клубова у Берлину, где се окупљају људи из јужноамеричких земаља. То је био један Балкан-латино парти, са фолклорним ансамблима, игром и музиком са оба културна подручја, а све је било праћено и кулинарским специјалитетима. То је била добра прилика да јужноамеричким пријатељима представимо српски фолклор и гастрономију", каже Лончаревић.

Гордана Ђаков овај, сасвим нови позоришни комад, гледа већ други пут и наводи:

"Представу сам већ гледала у Београду, а могуће да је то управо била премијера у Мадленијануму, пошто је то прилично нова представа. Ова тема је, нажалост, веома актуелна, и данас веома битна, и велика је штета што се мушкарци нису у већем броју појавили. Иначе, ја живим већ пет година у Берлину. Долазим из Београда и радим као библиотекар у интернационалној школи, а претходно сам живела 18 година у Лондону. Не успевам да испратим догађаје који се организују за нашу дијаспору, повремено одем у цркву, а моја добра пријатељица, Вукица Росић, увек ме обавести када се нешто интересантно дешава."

Са Горданом се слаже и њена ћерка, Федора Ђаков, која студира у Енглеској, где је и рођена, и управо завршава прву годину.

Тема представе, заинтригирала је и Ивана Росића.

"Глумица Милица Јанковић обавила је одличан посао, упуштајући се и реализујући ову захтевну позоришну тему. Врло мало мушкараца размишља о овоме, и зато би било добро да их што више о томе чује, а посебно они који имају женску децу. Тема је практично ванвременска, може да се појави у било ком историјском периоду", сматра Иван, иначе отац две ћерке.

Његова супруга, Вукица Росић, која је организовала претходно гостовање Милице Јанковић, са представом за децу Булка и Волф у авантури кроз Србију, навела је:

"Ево, најзад, доживљавамо Милицу Јанковић поново у Берлину. Она нам је савршено пренела емоције које је својевремено упутио Иво Андрић, а пар пута било је то готово кроз плач. Имам утисак да се свако, макар у једном делу представе, запитао, да ли је то мој живот, или се то само одвија на сцени. Говори се о проблему који може сваког да погоди. Милица је успешна млада глумица, на добром путу да оствари једну бриљантну глумачку каријеру. Ми не пропуштамо да погледамо серије на телевизији у којима она игра, и надамо се да ће ускоро бити прилике да нас поново посети", саопштила нам је Вукица, пуна утисака.

Љиљана Ђурић је такође искористила, током задње две године, веома ретку прилику да присуствује једној позоришној представи, и саопштила нам своје утиске:

"Представа ми се веома допала, јер је мој живот имао доста додирних тачака са судбином главне јунакиње. Све ме је то мало дирнуло, али ипак сам се надала да ће представа мало дуже трајати. Милица је на сцени успела да добро представи целу причу, па и ликове из окружења који су допринели да живот главне јунакиње крене једним трновитим путем без повратка. Радња се дешава пре Другог светског рата, али до данас ту се није ништа променило. Позоришне представе су нам много више потреније него што их имамо, посебно са оваквом тематиком", уверила нас је Љиљана.