Тродневна посета патријарха српског Порфирија Будимпешти и Сентандреји

Након богослужбе патријарх Порфирије присутнима је рекао да је повод окупљања отпочињање саборног прослављања два црквена јубилеја: стогодишњице обнове древне Пећке патријаршије (и уједињења свих српских црквених области у једну јединствену српску патријаршију), као и обележавање две деценије архијерејског служења епископа Лукијана на трону епископа будимских.

„Колика и каква је била идентитетска свест Срба о важности очувања (најпре) свог духовног бића сведочи чињеница да су у Сентандреји у најкраћем року наши преци подигли осам велелепних храмова - иако су у то време живели врло сиромашно. Показали су шта им је најважније у животу и око чега ће устројавати своју заједницу, свој однос према Богу и његовој творевини, као и своје међусобне односе и односе према другима. Они су стојећи између чекића и наковња, у сукобу тада великих сила, Турске и Аустрије, нашли најбољи и једини прави модел да, не само - не нестану као народ - него да опстану и да буду врло плодотворни, да обогате себе, јер обогаћујући себе и своју културу - обогаћују и оне који су око њих. Срби су са собом, преко Саве и Дунава понели оно што их духовно конституише и чува. Понели су своје иконе, реликвије, мошти светих, своје храмове, своје небо! Знали су, да, ако не живе у свом духовном идентитету - неће успети да сачувају ниједан други. Знали су да је царство земаљско замалена, а Божије увек и довека", истакао је у пештанском Светогеоргијевском храму патријарх Порфирије, подвлачећи да сви Срби и данас поносно могу да запевају Ми же Сентандрејци славни целог света. Он је још из читаве плејаде издвојио неколико одабраних личности и подсетио која је то на овом простору баштина створена. Прво је поменуо утемељивача Рачанске скрипторије - монаха Кипријана Рачанина, затим његовог најбољег ученика јеромонаха Гаврила Стефановића Венцловића, као и двојицу великих српских архијереја - Дионисија Новаковића и Георгија Зубковића.

После свечане доксологије, Његова Светост патријарх српски Порфирије са пратњом (епископом бачким Иринејем, ремезијанским Стефаном и хвостанским и изабраним западноевропским Јустином) посетио је Амбасаду Републике Србије у престоници Мађарске (где их је свечано примио амбасадор Иван Тодоров). Том приликом патријарх српски је изјавио да су амбасаде места која у име државе Србије претварају у праксу све оно што се на највишем нивоу договори и обезбеђују „прве кораке" правног контекста да нешто може да дође до свог крајњег циља.

„Овом приликом врло важно је подсетити и на сусрет краља Угарске Андрије Другог и Светог Саве, који је био миротворац и који је помирио угарску војску Андрије Другог и војску Стефана Првовенчаног, брата Светога Саве. Наиме, њих двојица су се измирили посредовањем Светог Саве уз једно чудо, а предање каже да се оно догодило у близини Дунава, на месту на којем је подигнута једна мала црква која је касније постала манастир. То је манастир Ковиљ. То сведочи да је тај мир нешто што не може да се постигне искључиво и само људским снагама, него да је то увек мир који је дар Божији. Тај мир може доћи међу нас само онда када ми успостављамо мир са Богом како је то управо учинио Свети Сава", рекао је верски поглавар Срба и наставио.

„Зашто ово говорим? Због тога што смо као човечанство, као људски род, данас суочени са безброј изазова. Наравно да постоје многи људски напори да се ти изазови и проблеми разреше и превазиђу, а често су ти проблеми глобалног карактера и тичу се ситема вредности. Модерни свет, или свет у коме живимо је такав да је он постидеолошки. У том смислу системи вредности и идеологије које бујају као печурке после кише долазе на наше просторе и хоће не само да нас запљусну, него истински да нас потопе тако што релативизују све. На тај начин хоће да ишчупају корен и покидају стубове стубове на којима наша друштва - друштва наших нација, заједница и држава - не само да живе него имају и своје истинско постојање у прошлости, и у садашњости, а засигурно и у будућности. Нама не треба нико да дође и каже шта смо ми! Ми смо укорењени у свом систему вредности, јер једино утемељени у њему можемо имати истински и прави имунитет за сваки идеолошки вирус, наметљив и агресиван, који нам долази споља.Оно што је јединствено за обе нације, и мађарски и српску, као и за све људе који живе на овим просторима јесте управо Јеванђеље Христово, јесте Христова вера. То је фундамент и оквир из кога можемо бити свесни себе, можемо јачати, можемо бити снажни, а ондау тој снази, у тој самоспознаји, без икаквих задршки, можемо изграђивати истинско и право пријатељство и на крају крајева братство, на шта нас јеванђеље позива", рекао је патријарх Порфирије у беседи бројним званицама на свечаном пријему у Амбасади Републике Србије у Будимпешти.

Сутрадан, 4. септембра, патријарх српски служио је Свету литургију у Саборној цркви Успења Пресвете Богородице у Сентандреји, а након ње у порти храма одржао помен својим претходницима, патријарсима Српским - Арсенију Трећем Чарнојевићу и Лукијану Богдановићу.

Током свог првог боравка у Будимској епархији патријарх Порфирије посетио је и Самоуправу Срба у Мађарској, а другог дана био је гост и елитне дванаесторазредне Српске основне школе и гимназије „Никола Тесла" на пештанском Тргу ружа.

Трећег, последњег дана посете (5. септембра), у Кармелићанском самостану, у Будиму, патријарха Српске православне цркве Порфирија, примио је премијер Мађарске - Виктор Орбан. Том приликом, Патријарх српски премијеру Орбану је уручио највише одликовање СПЦ - Орден Светог Саве Првог степена за заслуге.

Према образложењу, шеф Владе северног комшије Србије заслужио га је по три основа - напорима да заштити хришћанство у Мађарској и Европи, промовисањем хришћанских вредности, као и личним доприносом пријатељству Мађарске и српске нације. Поглавар СПЦ још је додао да је Виктор Орбан једини државник у Европи који се „бори за душу Европе", на коју обраћају пажњу и други народи, међу њима и Срби.

Премијер Мађарске у говору којим се захвалио на одликовању нагласио је да са поносом преузима одликовање од свог српског православног хришћанског брата.

„Ми смо људи посвећени миру, желимо мир, али у ствари се води рат за душу Европе, а тај рат не можемо добити без хришћанског јединства - укључујући и православље", рекао је Виктор Орбан поводом примања највишег одличја названог по оснивачу самосталне Српске православне цркве Светом Сави (1174-1236).