Српска заједница у Румунији је основ за повезивање на свим нивоима

 Република Српска је стратешки оријентисана ка српском расејању. То сте потврдили и овом Вашом посетом током које сте учинили један гест који се ретко виђа, донирали сте финансијску помоћ. Како Република Српска посматра који су то потенцијали и значај српске мањине у Румунији?

МД: Веома важан идентитетски значај, чињеница је да управо наша заједница јесте мост сарадње Србије и Републике Српске са Румунијом, којој желим да се захвалим јер сам чуо од челника Савеза да је румунска држава учинила много да се осигура добар статус наше заједнице и Савеза Срба. Поред Румуније и Мађарске, нисам срео неке друге земље у региону које су на такав начин приступиле мањинским правима. Имамо много проблема у Словенији, где се не жели прихватити да су Срби тамо национална мањина, у Црној Гори, где је потпуно девастиран статус Срба, а у Федерацији БиХ се води политика изгона Срба са тог простора, а да не причамо шта се дешава са Србима на Косову и Метохији, у Македонији и Албанији.

Овде у Румунији видимо један коректан однос и то желимо да подржимо и да се захвалимо. Српска заједница је истрајна овде и активна у погледу очувања идентитета, зато је моја посета била искључиво да продубимо везе, да договоримо како ћемо радити даље, да направимо овде Дане Републике Српске у Темишвару, како би дошли наши професори, привредници, културни радници, да разменимо искуства, а након тога да организујемо Дане Срба из Румуније у Републици Српској, јер мало је људи упознато са животом наше заједнице која је на најбољи начин амбасадор и Србије и Републике Српске.

 Који пројекти треба да буду предмет сарадње када је реч о интензивирању економске сарадње?

МД: Данас је најинтересантнија област енергетике, ту можемо, наши људи из Румуније и ми из Републике Српске, да остварујемо сарадњу, затим ИТ сектор, као и област развоја пољопривреде. Ми имамо веома добро позиционирану индустрију прераде дрвета, а ту је и Румунија доста јака. Ако ништа друго, можемо да размењујемо технологије и искуства и да заједнички делујемо у наступима према трећим тржиштима.

 Којим летом сте дошли у Темишвар?

МД: Дошао сам из Бања Луке авионом Владе Републике Српске. Лет је трајао 35 минута.

 Да ли постоје планови за увођење редовне авио линије, јер говоримо о ближем повезивању наше заједнице са Републиком Српском, односно Темишвара и Бања Луке, имајући у виду да су то од 2014. године побратимљени градови?

МД: Разговарамо са једним приватним авио превозником из Румуније да успоставимо чартер летове за одређене дестинације. Једна од таквих дестинација која буди озбиљне интересе јесте Олимпијски центар Јахорина у који је Влада Републике Српске уложила озбиљан новац да га реконструише и доведе га у позицију велике понуде. Ту су још и Вишеград, Требиње и Бања Лука. Ми бисмо волели све наше туристичке лепоте да приближимо не само нашој заједници, него и свим грађанима Румуније, и покушаћемо то да обезбедимо. За почетак то треба да буде стимулисано подршком Владе Републике Српске, али мислим да то има смисла.

 На који начин, кроз путну инфраструктуру, Бања Лука може да се приближи Темишвару имајући у виду да град на Бегеју има већ потписан споразум са Београдом о повезивању ауто-путем?

МД: Ми у Националном програму Републике Српске имамо изградњу ауто-пута између Бања Луке и Београда. А кад дођемо у престоницу онда смо на мрежама које Србија гради укључујући и према Румунији. Апсолутно желимо да имамо повезаност на највишем нивоу.

 У јавности се често истиче да је Босна и Херцеговина нефункционална држава, некада се и каже да је она темпирана бомба. Да ли постоји нека опасност за Републику Српску, односно за наше Србе из Босне и Херцеговине?

МД: Једина је опасност да ми сами мимо својих интереса прихватимо решења која нам неко нуди са стране. Бранећи ове наше интересе морамо показати истрајност, а то значи гаранцију за опстанак Републике Српске и нашег народа. Мислим да смо преживели све то. Република Српска је преживела једно тешко време изазова, оспоравања, дисквалификације и блаћења које не одговарају ни бићу ни карактеру српског народа и Републике Српске. Није то било лако гутати, али се морало прелазити преко тога. Данас смо фактор са којим многи желе сарадњу.

 Шта конкретно очекујете од Румуније у међусобним односима?

МД: Очекујем да Румунија настави са снажном подршком наше српске заједнице и Савеза Срба и да квалитет те подршке повећа до нивоа њене могућности. Привредна сарадња у свим сегментима очекујем да се повећа, као и размена индустријских добара, али једнако важни су, понављам, ИТ сектор, пољопривреда и туризам. Међутим, управо однос румунске државе према нашој заједници је најбољи могући основ за повезивање на свим нивоима.