Тагора у Србији - предавање професорке из Индије Дипаните Дате

„Чезнем да ти кажем најдубље речи које ти имам рећи, али се не усуђујем, страхујући да би посумњала у њих", само је један од славних стихова песника чија дела рецитују милиони заљубљених широм света последњих стотину година.

Велики индијски песник Рабиндранат Тагора, Шекспир Азије, први добитник Нобелове награде ван европског континента и велики путник који је посетио више од 37 земаља, стигао је 1926. године Србију. На београдској железничкој станици окупило се толико љубитеља поезије да дочека славног песника, да је полиција морала да заводи ред! Срдачан дочек од стране српских домаћина и јавности памтио је до краја живота, а његов долазак је имао и велику утицај на рецепцију његовог изванредног дела које је у Србији много веће него у великом броју земаља.

Толико су људи њиме били одушевљени, да се чак појавио старац који се после његовог одласка шетао Славијом обучен у индијску народну ношњу, носећи сличну дугу браду, подсећајући људе на славног песника...

Сада је, после скоро стотину година, значајна професорка из Индије, госпођа Дипанита Дата, завршила истраживање о боравку славног песника у Србији те давне 1926. године. Припремила је целу књигу о овој теми, на којој ради већ годинама. Пронашла је мноштво непознатих чињеница и значајних информација које су стајале затурене по архивима и библиотекама, и припремила дело које ће Србији, али и свету, још више приближити славног и омиљеног књижевника. А онда се, као дугогодишња чланица Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу Адлигат, обратила овом удружењу са понудом да своја ексклузивна научна сазнања прво подели са члановима и публиком ове институције. Уз то, током предавања професорка чита у оригиналу на бенгалском Тагорину поезију, што је чинио и сам Тагора када је био у Београду. Јер, поезија има своју ритмику, атмосферу и душу и она се осећа само када се пажљиво ослушкују танане нити матерњег језика.

Професорка др Дипанита Дата тренутно је постдокторски истраживач, добитник Тагорине националне стипендије за културолошка истраживања Министарства културе Индије. Као научник, написала је већи број тематских монографија о животу и књижевном опусу Рабиндраната Тагоре, као и о махатми Гандију и његовом односу према Тагори. Такође, писала је и на теме у вези са савременом индијском књижвности, феминизмом и постколонијалном Индијом. Своје широко знање из наведених истраживачких области др Дипанита Дата је поделила са бројним генерацијама студената као универзитетски професор Универзитета у Калкути, Џадавпур универзитета, затим Неотија универзитета у Западном Бегалу, као и Универзитета у Београду где је присутна као гостујући предавач. Њене професионалне и академске везе са Србијом су изродиле и оснивање Тагориног центра у Зрењанину. Њене књиге користе се као литература на универзитетима широм света.

После предавања које је већ одржано у седишту Удружења Адлигат у Београду, професорка ће се у понедељак 18. априла, упутити у Архив Војводине у Новом Саду и у гимназију у Инђији, како би и Војвођанима представила своја научна достигнућа, од којих поједина мењају познате ставове о Тагорином боравку у нашој земљи. Поред Тагорине посете, тема Дипанитиних предавања је и песников доживљај света путем концепта „јединства". Тагорино разумевање „једног света" у погледу духовно-културне екологије, са посебним нагласном на источно-западни цивилизацијски дискурс, посебна је тема интересовања многих научника.

Професорка је на свом предавању говорила и о идејама међузависности, преговарања, сарадње, прекограничне размене, као и концепта темпоралности, те међукњижевне и међукултуралне комуникације. Тагора је свакако био један од најистакнутијих идеја ове јединствене филозофије.

У легату славне професорке Илеане Чуре (1930-2016), која је била и чланица оснивач Адлигата, која нам је завештала свој легат - целокупну библиотеку и архиву, налазе се и столице на којима је седео Тагоре током посете Србији. Човек који је написао више од хиљаду поема, 24 драме, осам романа, више од две хиљаде песама укључујући текст индијске химне, који је посветио живот повезивању истока и запада, чија поезија се одликује једноставношћу емоција, есеји јачином мисли, а романи друштвеном свести, пристуан је свом силином свога бића у Адлигату.

Ко си ти, читаоче,

који ћеш после једнога столећа читати песме моје?

Не могу ти послати ниједан цвет од овог пролетњег богатства,

ниједну траку злата са ових облака горе.

Отвори врата своја и гледај у даљину.

У свом цветном врту скупљај мирисне спомене

на минуло цвеће пре стотину лета.

У радости свога срца да осетиш живу радост

која је певала једног пролетњег јутра

шаљући свој весели глас преко стотину лета.