Запажен наступ драмске секције српске школе "Никола Тесла" у Националном театру у Будимпешти

Почетак представе дочекала је препуна сала позоришта. Сви они који нису желели да пропусте представу о којој се причало, дошли су да одгледају овај по свему посебан позоришни комад.

На сцени су се смењивали глума, песме и игре, прошлост и садашњост, српски језик и шокачки који су ученици уз много труда, савладали као прави професионалци. Кроз призму приче о љубави између Родољуба и Анице, која се несрећно завршава због различите вере, глумачка екипа покушава да обради један мање познати историјски догађај из 1899. године који се одиграо у Сантову, малом месту у Аустроугарској монархији смештеног између Сомбора и Баје.

Наиме међу Сантовчанима се крајем деветнаестог века појавио верски покрет преласка у православну веру како би се тако одупрли наступајућој мађаризацији коју је својевољно почео спроводити нови жупник игноришући жеље већинског шокачког становништва да се верске службе као и досада одвијају на њиховом матерњем, шокачком језику.

Представа је изазвала велику пажњу пештанске публике али очекивано у публици највише је било оних који припадају српској заједници и који су на неки начин део Срспке школе Никола Тесла. Лена Ембер члан драмске секције ове школе поделила је своје утиске и емоције због прилике да представу одиграју на овако битном месту:

„Кад смо сазнали од професорке Зорице Јурковић, да ћемо доћи у национално позориште и да имамо прилику да изведемо у Националном позоришту ову нашу представу „Док нас смрт не растави" сви смо узбуђено чекали 26. март да нас публика после прве премијере. Сви смо превише, али превише били узбуђени, чак и више него на првој премијери", рекла je Лена Ембер.

После романа „Воз савести" на основу ког је настала представа „Судбине у магли" ово је други роман Драгомира Дујмова који је адаптиран и одигран од стране драмске секције образовног центра Никола Тесла и редитељке Зорица Јурковић Ембер.

„Ова прича ми је била некако јако драга, већ можда пре 20-25 година сам први пут чула за ову причу, још од Милана Руса, он имао у плану кда постави на сцену ову представу, кажем још пре 20 година, онда је онда је он мислио да би ја могла да одиграм Аницину улогу, међутим стицајем околности до те премијере није дошло, али некако ми је та прича остала у сећању и мислим да је Драгомир Дујмов 2007. објавио књигу „Раскршће" одма сам је прочитала и онда сам опет имала тај осећај да ћу једном да узмем у руке тај материјал и ево сад се прижила прилика и ја мислим да је и сама прича и сама представа нашла своје најлепше и најбоље место овде на даскама Националног театра", изјавила је редитељка Зорица Јурковић Ембер.

У свом говору на крају представе она се захвалила се Драгомиру Дујмовом за помоћ у раду са члановима драмске секције како би научили шокачки те директорки Српске школе др Јованки Ластић на сарадњи и стрпљењу због интензивних проба. А посебну захвалност је имала за Аниту Вуковић Накић која је фолклорним кореографијама обогатила те представу учинила још аутентичнијом.

На самом крају, публика је бурним аплаузом поздравила глумце а представник Фестивала мањинских позоришта Бранимир Ђорђев је главној глумици Ани Марчетић уручио захвалницу.