Одликован др Драган Станић

Крај ове 2021. године био је узбудљив у Матици српској у Новом Саду. У петак 24. децембра у Свечаној сали Матице српске одржана је свечаност Дан добротвора, на којој су уручене захвалнице добротворима и доброчинитељима за 2020. и 2021. годину.

Председник Матице српске проф. др Драган Станић је том приликом покрајинској секретарки за културу, информисање и односе са верским заједницама Драгани Милошевић уручио Споменицу Матице српске, у знак добре сарадње и снажне подршке, коју Покрајинска влада и Покрајински секретаријат пружају најстаријој српској књижевној, културној и научној институцији.

Уз пригодан програм у коме су учествовали Максим Мудринић, гајдаш и др Исидора Поповић, добротворима и дародавцима, међу којима су били и академик Матија Бећковић и Епархија бачка, су се захвалили и захвалнице уручили председник проф. др Драган Станић и мср Јелена Веселинов, управник послова Матице српске.

Поводом 60 година од оснивања Рукописног одељења Матице српске (1961-2021) у фоајеу овог здања, председник Матице српске проф. др Драган Станић отворио је изложбу „Од Србско-народне сбирке до данас" ауторке мср Александре Јовановић, стручног сарадника Рукописног одељења Матице српске. О поставци су говориле управник Рукописног одељења Матице српске проф. др Зорица Хаџић и ауторка.

У четвртак, 23. децембра 2021. године, Матицу српску посетила је делегација Теслине научне фондације из Филаделфије: Зоран Ђуловић, председник ТБФ за Србију, и Марко Лопушина, почасни директор ТНФ. Том приликом професору Станићу за вишегодишњи патриотски рад уручен је Орден Николе Тесле, Захвалница и Златна значка.

"Професор доктор Драган Станић је четврт века стручњак ове српске куће памети и председник Матице српске већ 12 година. За то време доктор Станић је као патриота и као стучњак дао огроман дорпинос очувању и развоју националног идентитета српског народа. Посебан допринос је дао јачању сарадње између матице Србије и Срба у расејању. Овај Ореден додељујемо му у име свих Срба света, односно у име Теслиног народа", рекао је Зоран Буловић, председник ТНФ Србија.

Председник Драган Станић се захвалио и подсетио да је Матица српска рођена у српском расејању 1826. године у Пешти. Било је то време ослобађања Србије од вишевековне турске власти и јачања свести о потреби да се српски народ у пуној мери укључи у савремене европске токове, уз очување националног и културног идентитета.

"Њено деловање је од самог почетка било усмерено на представљање српске културе у Европи, а са друге стране на просвећивање народа. У том циљу развијена је богата издавачка делатност. Основу је чинио чувени Летопис, покренут 1824. године. Касније су настале бројне едиције, а међу њима и једна са наглашеном просветитељском улогом која је носила назив Књиге за народ. Од четрдесетих година 19. века стварани су услови за бављење науком. Тада је формирана библиотека са књижним фондовима из различитих научних области и збирка рукописа", рекао је, између осталог, др Драган Станић.

Станић је рођен у Србији, 1956. године у Трстенику. Основну школу завршио је 1970. у Сиригу код Новог Сада, а гимназију 1974. у Новом Саду. После завршетка студија књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду 1979, више година живео као професионални писац. Магистрирао је 1991. и докторирао 2003. године на Филолошком факултету у Београду. Али је живео и радио у дијаспори, јер је школску 1984/85. провео као лектор за српски језик на Мичигенском универзитету у Ен Арбору (САД).

Радио је као драматург у Драмском програму Радио Новог Сада (1986-1988), као асистент на Филозофском факултету у Нишу (1988-1995) и Новом Саду (1997-2004). Био је секретар Матице српске (1995-2004), главни и одговорни уредник Летописа Матице српске (2005-2012), а сад је председник Уређивачког одбора Српске енциклопедије (од 2008) и председник Матице српске (од 2012). Живи у Новом Саду и као редовни професор на Филозофском факултету предаје теорију књижевности и креативно писање поезије (од 2004).

Драган Станић је као научник и као песник и есејиста објавио књиге песама: Трула јабука (1981), Ракљар,Желудац (1983), Земљопис (1986), Топло, хладно (1990), Абракадабра, Хоп (1993), Везници (1995), Прилози (изабране и нове песме, 2002), Потајник (2007, 2011), Светилник (2010), Камена чтенија (2013, 2014), Чтенија (изабране песме, 2015), Матични млеч (2016), Изложба облака, (2017); Огледала Ока Недремана (2019). Роман: Анђели умиру (1998). Радио драме: Фреди умире (1989), Куц-куц (1990); позоришне драме: Истрага је у току, зар не? (2000, 2007), Видиш ли свице на небу? (2006). Критичке студије: Легитимација за бескућнике. Српска неоавангардна поезија: Поетички идентитет и разлике (1996), Лирска аура Јована Дучића (2009), Истрага предака: Искушења колективног и индивидуалног опстанка (2018); Његошевски покрет отпора (2020).

Приредио је двадесетак књига, између осталих изабране песме Јована Дучића Пет кругова (1993, 2001) и Лирски кругови (1998), роман Добрице Ћосића Корени (2004), зборник радова о рецепцији Павићевог књижевног дела у свету Милорад Павић: Становник светске књижевности (2018) и Српска књижевност муслиманског културног кода (2020).

Био је члан уредништва или главни уредник у часописима Књижевни билтен / То јест, Писмо, Св. Дунав и Рад Матице српске. Од 2017. уређује Литерарy Линкс, часопис за српску књижевност и културу који излази на енглеском језику. Као главни и одговорни уредник Летописа Матице српске добио је Повељу за допринос обједињавању свесрпског културног простора на међународној културној манифестацији „Соколица" (Звечан 2005), а на манифестацији „Дани Корнела Сентелекија" награду „Базсаликом / Босиљак" за неговање српско-мађарских односа (Сивац 2011).

Награде и признања: Орден Светог цара Константина (2013), Вукова награда Културно-просветне заједнице Србије (2014), признање „Бела голубица" Теслиног глобалног форума (2016), орден Константина Философа Словенске уније из Чешке (2018), Орден Светог деспота Стефана Лазаревића (2019), награда АП Војводине „Михајло Пупин" (2020), Златна медаља за заслуге Републике Србије (2021).

У области науке о књижевности његова истраживања су усмерена ка теоријским и књижевноисторијским аспектима српске књижевности XX века, али и ка културолошким аспектима српске књижевности даље прошлости, а највише XИX века. Изузетно активан у области књижевнокритичке делатности још од 1979. године, он је све до данашњих дана пратио највише песничку, али и приповедачку и романескну продукцију. Најзначајнији његови истраживачки резултати су: изучавање песништва српске модерне, а посебно опуса Јована Дучића (уз то и Диса, Пандуровића и др); специфичности спрске културе као целине, а посебно криза културног и националног идентитета која се појављује код Црногораца (Његош, М. Бећковић, М. Ђилас, Д. Брајковић, С. Радуловић и др.).

"Посвећен неговању историје српске дијаспоре и њених односа са матицом Србијом доктор Драган Станић је изказао жељу да на пролеће 2022. године Матица српска заједно са Теслином науном фондацијом и Управом за дијаспору и Србе у региону одржи Конференцију о матици и дијаспори, како бисмо побољшали сарадњу свих Срба света и ујединили га у један снажан Телсин народ", рекао нам је на крају овог сусрета Зоран Ђуловић, председник ТНФ у Србији.