Не постоји тачан број Срба у расејању

Наша држава је покушала да на свој начин преброји Србе у свету, али сматрам да је тиме начинила две грешке. Прва је пребројавање држављана Србије у расејању преко државног пописа. Наиме, током последњег пописа нису изјашњавани и пребројавани Срби у иностранству, већ су њихови рођаци у матици питани да одговоре - колико чланова ваше породице живи и ради у дијаспори?

Добијени резулатат броја Срба исељених у стотину држава света у оваквом попису становништва од 299.900 људи је погрешан и смешан. Само у Аустрији живи и ради 120.000 држављана Србије.

Друга грешка се чини када се, да би се истакао проблем исељавања из матице, говори да је "половина Срба у иностранству" или да "нас је више у иностранству него у Србији". Ово има за последицу да се у Србе у расејању или ван Србије убрајају и Срби из других отаџбинских земаља - БиХ, Црне Горе, Северене Македоније и Хрватске.

У Закону о дијаспори и Србима у региону Срби су подељени тако да су ове отаџбинске земље сврстане у регион. Ми из Србије у њих (БиХ, Црна Гора и Северна Македонија) улазимо са личном картом, јер то су наше српске земље. Срби из ових држава, БиХ, Црне Горе, Северене Македоније и Хрватске, нису никад живели у Србији и нису се исељавали их ње, да би били сврстани у исељене или расејане у иностранству.

А како око 1,5 милиона Срба живи у БиХ, то је та ствака веома значајна онима који броје српски народ и тврде да нас има "5 милиона ван Србије".

Срби у региону живе у Мађарској, Румунији, Бугарској, Словенији - нема их ни 130.000. Срби у отаџбинским земљама су, по мени, Срби у окружењу, у сталном контакту са матицом. То су Срби у БиХ, Црној Гори, Севереној Македонији и Хрватској.

Према мојима подацима у дијаспори и региону има око 2,5 милиона Срба из свих српских земаља. Пионири исељевања од пре две века су помрли и сахрањени су или код куће или у туђини. Прва генерација исељеника из шездесетих година прошлог века у прекоморским и европским државама се пензионисала и већином вратила у Србију и друге отаџбине. Њихова места заузела је десета генерација исељених Срба, за које се твди да их је само из Србије око 650.000.

Срби из Србије последњих деценија у већини насељавају САД, Скандинавију, Аустрију, Швајцарску, Енглеску, Емирате, Италију и Француску. У осталих стотину држава света бораве Срби из БиХ, Црне Горе, Хрватске и Северне Македоније. Они чине већину исељених у Аустралији, Средњој и Јужној Америци, Канади, Немачкој, земљама Бенелукса, Шпанији, Турској, север Африке, Кину и Нови Зеланд.

Пребројавање српског народа у отаџбинским земљама и свету нам је неопходно да бисмо дефинисали компленто српско национално биће. Да бисмо знали да ли нас има 11 милиона или мање у читавом свету. Да бисмо регистровали наше националне трагове на планети Земљи, којих, по мени, има најмање 350.000. Само у САД постоји шест градова за називом Београд (Белграде). У Украјини имамо остатке две српске државе Нова Сербиа и Славеносерпска.

Ми, Срби, имамо широм света осамдесетак амбасада и конзулата, 27 епархије ПСЦ, више од 600 меморијала, већином гробница и споменика у иностарнству, имамо 300 клубова, удружења и савеза и на стотине других српских институција, установа и обележја. Имамо осморо добитника америчког Оскара. Нашој јавности ових подаци нису довољно познати и она нема свест о целокупном српском националном бићу.

Жалосно је, али истинито да је нас Срба све мање. А живимо у 159 држава света. Поред пада морталитета, Срби нестају и тако то се веома брзо у туђини асимилишу. Срби су светски прваци међу исељенима по узимању страног држављанства у Аустрији (80.000), Немачкој (90.000), Аустралији и САД. Због тога је број пописаних Срба, на пример, у САД пао са 350.000 на 175.000, а у Аустралији са 120.000 на 69.000 Срба.

Пребројавањем српског народа добићемо праву слику о његовом постојању у државама света и отаџбинским земљама, његовом статусу и његовом националном идентитету.

Управа за дијсапору и Србе у региону при Министарству спољних послова је пре пар година израдила Пројекат пребројавања Срба у расејању. Он је предвиђао научно-истраживачки рад по свим континентима и државама у којима живе Срби. Урадила би се и анализа званичних докумената страних амбасада, које дају усељеничке визе, Бироа за избеглице, Центре за миграције, Комисије УН за миграције, Епархија СПЦ у свету, наших кровних организација и сам попис у Србији и другим отаџбинским земљама о исељеном народу. Овај национални пројекат би се радио најмање две године, али за то до сада нису издвојена средства.

Изгледа да нам је лакше да нагађамо да нас у свету, ван Србије, има око 5 милиона.