Академија поводом откривања спомен-плоче Диани Будисављевић у Инзбруку

Спомен-плоча је због мера заштите током пандемије постављена 7. априла 2021. године у ужем кругу представника града Инзбрука, после 11 година колико је прошло од прве иницијативе за њено постављање, коју је још 2010. године покренула организација СПОЈИ у сарадњи са Социјалдемократским покретом ослободилаца Тирола.

После вишемесечне јавне расправе која се водила од фебруара до новембра 2020. године о томе како треба да гласи текст на плочи, коначно је у новембру 2020. донета одлука да на спомен-плочи треба споменути да се радило о „више хиљада претежно српске деце" које су Диана Будисављевић и њени сарадници спасавали из „концентрационих логора фашистичког усташког режима у Независној Држави Хрватској". Најактивнију улогу у јавној расправи о самом тексту на спомен-плочи имали су представници организације СПОЈИ уз подршку својих пријатеља, научника и експерата из Аустрије, Хрватске и Србије.

Уводне речи на Свечаној академији упутио је градоначелник Вили, који је рекао да се ради о једној од најхрабријих особа током Другог светског рата.

Затим је уследило получасовно предавање проф. Брунбауера под називом „Геноцид у Независној Држави Хрватској (1941-1945): злочинци, жртве и једна храбра жена".

Како би донео коначну одлуку, град Инзбрук је крајем лета 2020. године замолио проф. Улфа Брунбауера са Универзитета у Регенсбургу, који је експерт за студије југоисточне Европе, да као неутрална особа, која до тог тренутка није учествовала у јавној расправи о тексту, да свој суд о до тада пристиглим предлозима текста и разним аргументацијама за и против спомињања порекла спашене деце на спомен-плочи. Проф. Брунбауер је на јесен 2020. граду Инзбруку потврдио да би било исправно да се спомене да се радило "о више хиљада претежно српске деце", те је коначан текст на спомен-плочи најближи ономе који је предлагао и СПОЈИ.

По завршетку Академије уследио је коктел на којем су сви присутни у пријатељској атмосфери наставили разговор о теми вечери. Међу њима су поред градоначелника Инзбрука, Георга Вилија и проф. Брунбауера били и Ирене Хајс, председавајућа Одбора за културу, Уши Шварцл, доскорашња заменица градоначелника, др Лукас Моршер, директор градског архива града Инзбрука, Њ.Е. др Небојша Родић, амбасадор Републике Србије у Бечу, отац Александар Столић, парох инзбрушки, проф. др Цимпфер, рођак Диане Будисављевић из Беча, мр Андреас Баумгартнер-Даниловић, генерални секретар Међународног Маутхаузен комитета, Тамара Баумгартнер-Даниловић, представница Србије у Међ. Маутхаузен комитету, мр Александер Легнити, директор градских гробаља, Филип Влајић, председник СПОЈИ,  Оливер Ранисављевић, председник Заједнице Срба Тирол и заменик председника СПОЈИ, мр Владимир Влајић, један од оснивача СПОЈИ и први припадник Аустријске службе сећања у Србији, као и други представници градске власти, Универзитета Инзбрука и других организација.

Догађај је био затвореног типа, а на њему из организационих разлога нажалост нису могли да присуствују нека од преживеле деце коју је тада спасила Диана Будисављевић из усташких логора, а који данас живе у Србији.

Тренутно се снима документарну филм у режији младе редитељке Николе Нађ из Берлина о постављању спомен-плоче и културе сећања везане за Диану Будисављевић, а који би требало да буде приказан премијерно у мају 2022. године у Инзбруку. У њему учествују између осталог спасена деца, госпођа Јелена Радојчић и господин Душан Јеринић, који данас живе у Србији.