Читај ми!

Стаменковић: Циркуларна миграција уместо одлазака заувек

Стратегија економских миграција у периоду од 2021. до 2027. коју је усвојила Влада Србије, први је документ којим се у Србији регулише и дефинише област економских миграција, изјавио је државни секретар у Министарству за рад, запошљавење и социјалну политику Мирко Јанић.

Јанић је рекао да је донет и акциони план за период од 2021. до 2023. године, којим су дефинисане активности које би требало да допринесу заустављању одлива високострчних и високообразованих кадрова, а с друге стране, да се се привуку такви кадрови из дијаспоре да дођу у Србију.

Акциони план је урађен уз подршку програма Миграције и дијаспора који је данас организовао трећи мулти-актерски дијалог на тему "Значај укључивања дијаспоре у економски развој Србије".

Пројектна менаџерка програма Миграције и дијаспора и Миграције за развој, Немачке организације за сарадњу, ГИЗ Србија, Јована Стаменковић је навела да ГИЗ овај глобални програм у Србији спроводи у сарадњи са партнерима, а то су Министарство за рад и запошљавање, Национална служба за запошљавање и Комесарија за избеглице и миграције.

"Најкраће речено, бавимо се јачањем капацитета партнерских структура да креирају и спроводе политике из области миграција. Такође саветујемо потенцијалне мигранте а дајемо и подршку онима који у Србији желе да оснују свој бизнис", каже Стаменковић.

Она истиче да дијаспора представља велики потенцијал за Србију у материјалном и нематеријалном смислу.

Како каже, реч је о око пет милиона људи, колико се у недостатку прецизног податка процењује да има наших људи напољу, а када се рачунају само они са српским држављанством, њихов број се креће око милион.

Према њеним речима, материјални допринос дијаспоре се обично рачуна кроз дознаке, а процене су да су дознаке у последњој деценији износиле близу 15 одсто бруто друштвеног производа.

Стаменковић истиче да ГИЗ има веома позитивна искуства у раду са дијаспором, који се огледају кроз конкретне примере повратка квалификованих стручњака из Немачке где је овај програм повратнике подржао у налажењу посла и оснивању сопственог бизниса.

Процене су да се у наредном периоду могу очекивати још бољи резултати, када је реч о повратку наших људи и улагању у Србију.

"Ради се на стварању бољих друштвених и економских услова који би требало да допринесу успоравању одласка људи и привлачењу повратака. Међутим, емиграција је нешто што се не може спречити, већ само ублажити", каже она.

Наводи да добар начин укључивања дијаспоре може бити да се одласци претворе у циркуларну миграцију која би подразумевала да онај ко је отишао одржава сталну везу са својом земљом.

То је сада знатно олакшано новим начинима комуникације и постојањем онлајн платформи.

Стаменковић истиче да је досадашње искуство показало да иновације до којих наши људи напољу дођу могу да буду корисне за Србију и њен развој.

Наглашава и да је веома битно да се осим на националном нивоу, веза са дијаспором одржава и на локалном нивоу, јер су људи који оду у иностранство посебно везани за крај из кога су отишли и најчешће су заинтересовани за улагања баш у свој завичај.

четвртак, 02. октобар 2025.
11° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом