Човек звани Боб гост два града Швајцарске

Два викенда за редом љубитељи писане речи у Швајцарској уживали су у стваралаштву Бобана Јанковића. Прва књига поезије која представља три димензије уметности премијерно је представљена у Волксхаусу, градској кући града Цириха као и у Литератур Раум-у, литерарној установи града Сент Галена.

Поред прве књиге „Човек звани Боб" представљен је музички албум „Невидљиви". Песме које се налазе у књизи су подељене на два временска раздобља које је Јанковић назвао „Невидљиви" и „Заувек 18", а представљају паралелу између некада и сада.

Дизајн књиге је радила Сандра Миленковић, илустрације уметница Тијана Марјановић, лектуру Слађана Мијајловић, а свака песма има QР код.

Књижевница Јасенка Лаловић написала је рецензију у којој каже:

"Верујем да тренутно не постоји бољи приказ једне генерације од овог који се сажео кроз БОбове песме. Попут фотографије, оне хватају тренутке на рубу заборава, миришу на град који памтим и којег више нема, проналазе емоције које су тамо остале, буде сећања на време кад смо се у ситним сатима затицали у Рајићевој и бирали да ли да скренемо лево или десно, време када су песме слале снажну поруку слутње на смутно доба које долази. Зато се Бобово целокупно стваралаштво воли, лако присваја, постаје и остаје део нас."

Петар Пеца Поповић, доајен домаћег новинарства, музички критичар и публициста за књигу Бобана Јанковића је рекао следеће:

"Човек звани Боб зна да направи песму. Веран свом срцу хвата тренутке са руба заборава и налази им сигурну кућу. Његово непопустљиво поетично гледиште одаје посвећеност субјективног над објективним, микрокосмоса над макрокосмосом и храброст да се завири у сопствене слутње, дилеме, скривене немире и тајне. Традиција коју он представља је традиција дубоко интимног представљања особне даровитости у завидној занатској изради. У овим песмама живе рагуљи људске емотивности и лирског језика, који су нестрпјиво чекали да се чују. Није фер то прећутати."

Дружење у Волксхаусу је био прави празник за љубитеље културних окупљања. Поред дивне поезије која се заволи на прво читање, публику је одушевио глас, као и мелодије Бобана Јанковића.

Публика је имала прилику да упозна и животну причу уметника који је свој пут градио у неколико земаља Европе. Провео је 14 година у Лондону, а та раздвојеност од родног краја осећа се у његовим песмама.

Организатори су уметника изненадили тортом у облику књиге.

"С обзиром на то да је ово моје прво представљање и да се дешава баш у Швајцарској, имао сам трему наравно, али сјајна организација домаћина и ови дивни људи који су вечерас учинили да се осећам међу својима учинили су да и трема нестане, а ја сам стекао пријатеље са којима ћу се у радости сретати дуго. Желим да се захвалим свима који су учинили да ово дружење буде незаборав", рекао је Јанковић.

Недељу дана касније дела Бобана Јанковића су представљна и у Литератур рауму у Сент Галену, а представљена је и хуманитарна акција за помоћ деци са Косова коју је преставила Драгана Зимоњић, а испоставило се да је и сам Јанковић заједно са некадашњим бендом учествовао у једној од сличних акција.

Бобан Јанковић је рођен 24. 2.1969. у Београду. Одувек је показивао интересовање ка писању и музици, те је још као основац и средњошколац објављиван у омладинским часописима тог времена. Кроз бендове Илузија и Црни Петар, његова музика и текстови могли су се чути на Студију Б, 202-јци, радију и телевизији Београд. Одлази у Лондон, где ће провести 14 година свога живота. У Енглеској је, између осталог био је ангажован као композитор и продуцент у пројектима артст девелопмент развоја извођача и аутора, од стране музичких кућа Sonny и London records. По повратку у Београд покреће продукцијску кућу Blacksheepmusic, а 2015. отвара свој студио "На крају света".

Вишеструко талентовани београдски уметник годинама је градио своју каријеру пре свега као продуцент, текстописац, композитор и сниматељ, и сарађивао са многим врхунским музичарима.