Одлазак великог патриоте Симе Мраовића

Међу нашим људима из расејања, са којима се дописујем сваке недеље је и др Сима Мраовић, ког сам питао када ће да дође у Србију. Имао је у плану да одржи Конференцисју о српској дијаспори у Београду и покрене јавну расправу о односу матице и расејања. Уместо доктора Мраовића добио сам од његове породице следећу тужни вест:

„Наша породица вас са тугом обавештава да је Сима Мраовић синоћ преминуо. Његово опело биће одржано у суботу у цркви Светог Саве у 11.00, 23 Rue du Simplon, 75018 Парис. Наш Сима ће затим бити сахрањен у Српском углу на гробљу Тхиаис у предградју Париза) у Српском углу. Свет је изгубио дивну особу, и никада нећемо бити исти без њега у животу. Можемо се само надати да ћемо одржати његово сећање у животу и волели бисмо вашу помоћ у томе".

Можемо се сложити да је др Сима Мраовић био велики српски патриота, борац за српство у Француској и у Европи, критичар свега лошег у односима српске дијаспоре и матице Србије и човек са непресушним идејама како да се сви Срби света уједине.

Сима је рођен у породици Сава Мраовића 17. јула 1937. године у Карловцу. Одрастао је у Вргинмосту у Врватској. Студирао је на Машинском факултету у Београду, на Факултету природних наука у Паризу и на Колеџу лекара и хирурга, њујоршког Универзитета Колумбија, где је потом и докторирао из области неурофизиологије. Радио је као истраживач на Универзитету Корнел (Њујорк) и у француском Националном центру за научна истраживања у Паризу.

У Француску се преселио крајем осамдесетих, када је схватио да Запад разбија Југославију. Запослио се на Медицинском факултету у Паризу три, где се бавио научним радом.

Објавио је књигу „Убијање Југославије", четири збирке песма („Безумне године", 2002, „Време насиља и издаје", 2009) и позоришне документарне драме („Клетва Крајине", 2013, „Гаврило Принцип", 2015, „Да ли сте ви ратни злочинац генерале Кларк", 2016, „Далеко је стабло мог завичаја" и доторски рад „Неуропхyсиологицал басис оф церебрал блоод флоw цонтрол : ан интродуцтион". Био је уредник часописа „Yу интернационал", који излази у Паризу и Њујорку.

Његова патриотска и друштвена активност је била веома богата и разнолика. Године 1989. основао је први Форум југословенских грађана у Француској. Годину дана касније постао је коорганизатор прве Петиције Скупштини СФРЈ за право гласања у иностранству.

Оснивач је Конгреса Срба Европе, асоцијације за уједињење српске диаспоре. Активиста Скупштине Срба Француске (1995) и Фонда српске солидарности. Те године био је и председавајуци Покрета за уједињење и солидарност српског народа и коорганизатор прве Скупштине Срба у расејању 25. марта 1995. године у Паризу. И подносилац Захтева Међународном кривичном суду у Хагу за подизање тужбе за злочин против мира на СФРЈ.

Четири године касније, након бомбардовања српског народа од стране НАТО био је председавајући Одбора за одбрану СР Југославије и српских националних интереса и коорганизатор свих јавних протестних манифестација против НАТО у Паризу.

Тада је поднео два захтева Међународном кривичном суду за бившу Југославију против лидера НАТО за ратне злочине, геноциде и злочин против човечности над српским народом и СР Југославијом.

Почетком 21. миленијума биран је за председника Заједнице Срба Француске. Од 2003. године је коорганизатор и члан Председништва Конгреса Срба Европе.

Када је отишао у пензију наставио је са својим патриотским активностима. Посветио се организовању Срба у расејању и борби за истину о страдању српског народа. Написао је студију о Јасеновцу и усташким покољима, која је објављена у Француској.

Основао је 2018. године Српску међународну академију наука и уметности у Паризу да би институционално реализовао пројекат "Позив Србима на уједињење". Током 2020. године упознао је српску јавност са предлогом свог Програма уједињење српског народа за 2020. годину. Основни циљ овог Програма је био да допринесе јединству и афирмацији српског народа у свету.

Преминуо је оставивиши поколењима у расјеању да наставе његову борбу за јединствено српство.