"Опсада мога Ја" - нова књига Стевана Тонтића
Нова књига песама Стевана Тонтића "Опсада мога Ја" управо је објављена у издању Архипелага у едицији Елемент.
"Нове песме Стевана Тонтића сажимају и изражавају ускомешано и уздрхтало осећање света. Док је свет препун опасности и несигурности, човек је сведен на издвојено и опседнуто Ја. То Ја је читав његов доступни свет, све оно што мисли и оно што верује, оно што зна и оно што слути, оно што га спасава и оно од чега стрепи. Ја су, наравно, и други, мноштвени и сасвим разнолики, блиски и далеки, сродни и отуђени. Страх и немир, који се гнезде у скоро свакој Тонтићевој песми у књизи Опсада мога Ја, продубљују се у песничким дијалозима са смрћу", каже поводом књиге Опсада мога Ја Гојко Божовић, главни уредник Архипелага.
Божовић наглашава узбудљиво двојство у свету Тонтићеве поезије разапете на слике које изражавају свето и проклето, свакодневно и ванвремено, оно што је људски добро и оно што је људски зло:
"Као што је свет сведен на човеково Ја, кроз које се преламају најразличитија искуства, стања и емоције, тако је и укупно људско време сведено на ретке, повлашћене и изузетне тренутке у којима се искупљује несмирено и забринуто трајање. Сведочанство тих тренутака јесу ове Тонтићеве песме. Ако према почетку тог света воде сећања, најчешће породична и аутобиографска, од краја тог света сведеног на опседнуто Ја дели још само чудо љубави као последње чудо спаса.
Биографија
Рођен 1946. године, Стеван Тонтић је песник, прозаист, есејист, антологичар, преводилац с немачког. Пре Христове луде, објавио је књига дванаест песама, међу којима се налазе и књиге: Наше горе вук (1976), Тајна преписка (1976), Хулим и посвећујем (1977), Црна је мати недјеља (1983), Праг (1986), Сарајевски рукопис (1993), Благослов изгнанства (2001), Свето и проклето (2009), Свакодневни смак свијета (2013), Христова луда (2017).
Тонтић је превођен је на многе стране језике. Добитник је домаћих и међународних признања: Шестоаприлске награде града Сарајева, Шантићеве, Змајеве, Ракићеве, Кочићеве награде града Бањалуке, Антићеве и Дисове награде, међународне награде Сарајевских дана поезије, као и награда „Душан Васиљев", „Љубомир Ненадовић", Жичка хрисовуља и Велика базјашка повеља.
У Немачкој су му додељене награда Баварске академије лепих уметности, награда града Хајделберга „Књижевност у егзилу" и награда „Рајнер Кунце".
После вишегодишњег егзила у Немачкој (1993-2001, претежно у Берлину), вратио се у Сарајево, где је живео као професионални књижевник до маја 2014, када се настанио у Новом Саду.
Коментари