"Кнез Лазар Хребељановић" нови роман Николе Моравчевића

Роман Кнез Лазар Хребељановић почива на историјској грађи и на историјским чињеницама. Приказујући једну репрезентативну личност српске историје с краја XIV века, Моравчевић слика и узбудљиво време слабљења и пропасти српске средњевековне државе, разорене унутрашњим неслогама и турским освајањима.

Моравчевићев роман показује како је историја једног живота постала мит. Али Моравчевићев роман најпре показује како је изгледао сам тај живот са свим својим приватним и јавним садржајима. Роман представља пут кнеза Лазара од службеника на царском двору у Скопљу, где је био ставилац код цара Уроша, до једног од великаша у подељеној Србији после смрти цара Душана и цара Уроша.

Када постане обласни господар Моравске Србије са седиштем у Крушевцу, кнез Лазар покушава да окупи око себе великаше који ће пружити отпор турском надирању на Балкан и у српске крајеве. То ће кнеза Лазара, који је у међувремену значајно проширио границе своје области и поразио главне противнике међу српским великашима свог доба, одвести до његовог последњег и одсудног боја на Косову пољу на Видовдан 1389. године. Убрзо после погибије у боју на Косову почиње да се развија култ кнеза Лазара као хришћанског мученика, али и као јунака Косовског боја у народном предању.

Моравчевићев кнез Лазар је владар и ратник у драми свог живота и у драми своје историјске улоге. Отуда се роман о судбини кнеза и мученика преображава се у романескну слику Србије у доба кнеза Лазара.

 О писцу

Рођен 1935. године, Никола Моравчевић је писац историјских романа и историчар књижевности. Од половине педесетих година живи у Сједињеним Америчким Државама, у Чикагу, где је остварио бриљантну универзитетску каријеру. На државном универзитету у Чикагу предавао је српску и руску књижевност XIX и XX века. На истом универзитету основао је славистичке студије, да би каријеру завршио као проректор Универзитета и директор Управе за универзитетски развој.

Моравчевић је у протеклих двадесетак година објавио серију читаних историјских романа, од којих се неки, попут романа Време васкрса и Албион, Албион, баве Србијом у XX веку. Највећи број Моравчевићевих историјских романа бави се српском историјом XIV и XV века. Посебну пажњу читалаца привукли су Моравчевићеви романи Витез у доба зла, Последњи деспот, Радичево завештање, Записи о српском царству, Марко Мрњавчевић - непризнати српски краљ, Браћа Анђеловићи и Несрећни краљ. Моравчевић је објавио и историјске романе Бечу на веру и Гроф Сава Владиславић. У издању Архипелага објављена је и пишчева историјска студија Српске властелинке у којој се бави судбином и државничком улогом шест знаменитих Српкиња с краја XIV и почетка XV века.

Моравчевић је добитник Награде „Растко Петровић" за животно дело (2011), док је за роман Гроф Сава Владиславић добио Награду „Јанко Веселиновић" за најбољи историјски роман на српском језику.