Три погледа на стварност - из Саудијске Арабије, Канаде и Новог Зеланда

 Др Ђорђе Динић, технички директор Ријад Метро пројекта: Треба одржати ментални баланс

"У Саудијској Арабији уведен је полицијски час, од 15 часова, па до 6 ујутру. Ми и даље радимо у канцеларији на градилишту. Људи у окружењу, махом странци, су дисциплиновани и поштују локални закон који је на снази. У канцеларији је уведено дистанцирање тако да људи не седе близу, а састанци се воде преко Скајпа. Како живим у кампу - то је већ на неки начин изолација.

Саудијска Арабија је затворила границе са суседним земљама и све интернационалне и локалне летове. Све самопослуге раде и јако су добро снабдевене. Нема празних рафова, као у Европи и Америци, а нема ни паничне куповине. 

Медији су мало "предували" ствар. Мислим да статистике смртности, које се дневно објављују, не дају реалну слику стања јер су одраз само оних људи који су се јавили да се тестирају, а не одраз читаве популације. Вероватно је једино реална цифра оних који су били заточени на броду Diamond Princess јер то даје објективну слику људи који су били изложени вирусу, а били су сви на једном месту. Смртност је била 1% а треба узети у обзир и то да је старост путника на броду, у просеку, била већа од 65 година. Значи то је максимална смртност ако се та група узме као узорак. Сви остали статистички подаци дају погрешну слику и само плаше народ. На жалост, читаво извештавање је изазвало економске потресе, уследиће већа рецесија у којој ће многи људи изгубити посао, а требаће доста времена после да се ствари врате у нормалу која никада неће бити као пре. Ко зна можда је "нормала" коју смо имали пре короне управо и била проблем? Има и оних који заговарају да је све ово урађено како би се кориговале берзе и ресетовао економски раст.

У слободно време вежбам, шетам по кампу, идем раније у кревет. Вероватно ће наредна два месеца бити тешка и свако треба да одржи свој ментални баланс јер је већини људи најтеже да буду сами са собом. Уколико људи не организују свој дан, лако ће да падну у депресију. Зато, радите оно за шта нисте имали времена док сте живели у "петој брзини", радите управо оне ствари које сте увек остављали за сутра и никада нисте стигли да их урадите", саветује др Динић.

 Марина Булатовић, новинар и писац, Маркам, Канада: Продавнице алкохолних пића проглашене за "есенцијални бизнис"

"Мој супруг ради од куће, а неколико његових колега је послато на "привремено одсуство" због смањеног обима посла. Купили смо додатни радни сто, монитор и све остало што му је било потребно - а те рачуне можемо да приложимо као олакшице при плаћању пореза. Компанија у којој ради мој супруг проглашена је за "есенцијални бизнис". Али компаније које нису у категорији основни бизнис - одавно не раде. Изненадила сам се да су радње за продају алкохолних пића (LCBO), али и продавнице пива и канабиса проглашене за основни бизнис - а представник здравствене организације Eileen de Villa из Торонта рекла је да са жаљењем признају да су многи Канађани зависници од алкохола и да зато те радње морају остати отворене. Ових дана та информација ме далеко више мучи од пандемије која ће ускоро проћи. 

Иако су на почетку постојала ограничења при куповини појединих прехрамбених производа (нпр. јаја) тога више нема.

Овде многе ствари функционишу по принципу забране и казне, а грађани имају развијену свест да се овде казне и спроводе. У нашој згради пише: забрањено пушење, а прописана казна за оне који то крше је 5.000 долара; у парку ако баците ђубре - казна је 2.000 долара, ако из кола избаците пикавац - 500 долара; у време пандемије када су поједини паркови затворени, уколико кршите прописе следује вам казна и од 100.000 долара ако играте баскет или тенис. Сваки дан шетамо по локалној шуми-парку и признајем да редовније шетамо сада, него пре КОВИД-а-19. Што је потпуни апсурд!

На YоуТубе са задовољством гледамо бројна историјска предавања у организацији Културног Центра Новог Сада. Седење код куће ми не смета, јер сам пре доласка у Канаду, десетак година живела у Саудијској Арабији и још тада, изолација је постала моје природно стање", каже Марина Булатовић.

 Оливера Величић, менаџер на аеродрому, Окланд, Нови Зеланд: Плаћања се одлажу за шест месеци

"Захваљујући премијерки која нас константно обавештава о стању у земљи и њеној смирености ми не осећамо панику. На почетку пандемије људи су појурили да купују и праве залихе, али сада тога више нема.

Наше комшије и пријатељи су сви у изолацији и сви се придржавамо онога што нам је речено. Немамо класичан полицијски час, али полиција опомиње пролазнике ако их затекне на улици, поготову у касним сатима.

У изолацији смо од 25. марта, а седам дана пре тога децу смо повукли из школе. Узела сам неплаћено одсуство од марта до маја, син је у изолацији већ 4 седмице, баш као и сви други који не раде у основним услугама.

Хране има у изобиљу, једино нема брашна и квасца. Хлеб може да се купи, али највише два. Око 20 - 50 људи може да уђе у самопослугу, у зависности од њене величине.

Држава је платила свим власницима бизниса за њих и њихове раднике по 585 долара седмично и то за 12 седмица унапред и још по две седмице одмора. Помоћ имају сви - и људи који раде и они који не раде. За оне најугроженије прикупљају се пакети хране. Значи, финансијски смо потпомогнути од државе. Ако неко нема да плати поједине услуге то се може одложити за 6 месеци.

Саветујем свима да буду увек заузети нечим - очистите и средите фиоке, избаците стару гардеробу и непотребне ствари, што мање користите телефон и што мање гледајте ТВ", каже за РТС Оливера Величић.