Српска заједница у Рогаланду у време ванредне ситуације

Наше удружење „Иво Андрић" из Рогаланда је, из предострожности, посебно због људи са здравственим тегобама и ослабљеним имунитетом, отказало све активности секција и пре него што је таква препорука стигла од Здравствене службе Општине Ставангер.

Општина Ставангер је 12. марта објавила да се затварају школе и вртићи. Важно је напоменути и да су локалне власти донеле одлуку о ванредним мерама и пре него што је норвешки државни врх одреаговао на исти начин.

Од 12. марта смо у изолацији. Препоручено је физичко дистанцирање и оно не важи само за најуже чланове домаћинства. Мoжемо да излазимо из куће кад желимо, али се строго придржавамо правила која налажу да нисмо у близини других људи. Ово је лакше изводиво ако се живи у кући (нема лифтова,заједничких ходника, итд), мало је људи зависно од градског превоза, велики је број добровољаца и служби које могу да обаве куповину и доставе намирнице, постоји велики број излетишта где можете чак бити и једини посетилац. У случају да нисте једини, заобиђете друге посетиоце у великом луку, без љутње . Простора има довољно.

Првих недељу дана ванредне ситуације провели смо у привикавању на онлајн наставу и рад од куће. Делили смо корисне информације о онлајн позоришним представама, концертима, активностима за децу, пратили смо дешавања у Србији и региону, слали поруке, речи подршке, бринули се једни за друге.

Наше удружење је делило важне информације, обраћања градоначелнице Ставангера, информације које смо примали од стране норвешких власти и Здравствене службе, информације из Амбасаде, Интернационалне културне мреже.

Удружење је организовало и онлајн часове српског језика за децу. Часове волонтерски држи наша наставница Сања Хундхамер која жели да на тај начин пружи допринос нашој заједници и помогне деци да што квалитетније проведу време док траје ванредно стање. Надамо се да је неко искористо и прилику да учи норвешки језик уз помоћ бесплатних онлајн курсева које је обезбедила Интернационална културна мрежа.

Деци je у почетку тешко падала изолација. И даље им недостају активности и другари, али деца су чудо, лако се прилагођавају и налазе решења: праве заједно колаче док су на вези преко Хенгаут апликације, певају, причају, играју се?!! Идеја на претек. А и маме и тате сада имају више времена за њих.

И поред тога што смо у ситуацији која нам је преврнула свакодневницу наопачке, ипак смо свесни да је наша жртва најмања, и чак привилегија у овом моменту.

Зато се ангажујемо да помогнемо кроз хуманитарне акције локално, у Србији и региону, и интернационално. Покренули смо и заједничку акцију у организацији Удружења, да материјално помогнемо макар некоме у овој тешкој ситуацији, али жеља нам је и да пошаљемо поруку да отаџбина није сама док има нас.

И на крају, још један врло битан осврт на новонасталу ситуацију.

Озбиљности ситуације смо постали свесни јако брзо након увођења ванредног стања јер велики број Срба у овом региону ради у здравству. Информације су нам стизале из прве руке. Заштитне опреме није било.

Ситуација са опремом ни данас није много боља. Медицински радници, велики број наших људи, заједно са својим колегама Норвежанима, излажу себе и своје породице опасности, у напорима да помогну сваком пацијенту.

Као илустрација може да послужи цитат из приватне поруке од пре 3 недеље, примљене од Јелене Петровић, онколошке медицинске сестре која у Норвешкој ради већ 10 година:

„Ееее, дође време да и ја обучем жути мантил , прва линија народног фронта . Јуче нам је стигло обавештење да се моје одељење празни и од понедељка очекују корона пацијенти - укупно 70 кревета. Имам 98 питања и тек по неки одговор. Зашто? Како? Где? Колико? Од када?... Оно што ме је изненадило је реакција колега - мук и тишина и понеке сузне очи... Наравно, страх и паника за своју децу са којом живимо.

Али... ипак, и поред свега, поносна сам на своје звање. Видећемо какав ће ток имати ово лудило...."

„....нико се није надао овоме. Наравно, и радници неспремни, милион питања имамо. Највише за заштитне маске и одела које они немају да нам дају, а већ је вечерас стигао први пацијент. Не знам како ће се све завршити, само да будемо сложни и јаки, да не завлада страх..."

Шта рећи, осим изразити поштовање и велико хвала свим херојима који данас стоје у првим редовима широм целог света.

Поштовање мера карантина и изолације доноси резултате. Норвешке власти су зато најавиле постепени повратак друштва у нормално стање, који ће започети делимичним отварањем школа и вртића од 27. априла.

За крај желимо да уз поздрав од мале српске заједнице са далеког севера и порука наше Јелене стигне до свих: „Будимо сложни и јаки!".