Српско срце и руски корени, пут иконописца Катарине Раковић

Импулс вечног и нераскидивог историјског пријатељства српског и руског народа, али и неизбежне крвне везе, оставио је трага до данашњег дана.

Катарина Раковић, рођена Ристичевић, Божијим благословом надарена је способностима иконописања, израде мозаика и калиграфије. Њени, мајка Анастасија, Рускиња и отац Игор, Србин, своју љубав овенчали су браком и имају четворо деце. Катарина је најстарија.

“Оно што онако изнутра осећам, а то је да сам на тату наследила родољубивост, да кажем љубав према српском народу и да сам се на крају определила да се дефинитивно осећам као Српкиња, иако имам руске крви и то јако поштујем и јако волим и срећан сам што имам те крви, али унутрашње се осећам као Српкиња, то је све захваљујући тати који нас је васпитавао и за лаку ноћ начитао епске песме.

Са друге стране, по мами сам наследила ту уметничку црту, она је сликарка и самим тим од раног детинства ме убила у свет уметности”, каже Катарина.

Њене иконе су бројне у српским манастрима и црквама, а нашле су свој пут до Русије, Италије, Шведске, Швајцарске и других земаља. Њен мозаик налази се у цркви Светог Спиридона у Ђеновићима у Црној Гори.

“Ја сам много везана била за ту цркву од раног дитињства. Већ сам и као тинеџерка долазила и певала тамо за певницом, истински сам осећала да је то моја црква, тако да сам имала велику трему и када је био постављен мозаик, сви људи из црквеног одбора, нико није хтео да ми каже да ли им се свиђа или не, сви чекају владику. Када је дошао владика и када је освештао, на крају су њему представили мене и рекли су да сам, између осталог, уписала академију са његовим благословом. Он се насмејао и благословио ме и је рекао да је игледа благослов уродио плодом”, присећа се Катарина.

Катарина дискретно и тихо сведочи да иконопис није само уметност, већ узвишена веза између Бога и човека.

“У данашњем времену имамо јако пуно визуелних сензација око нас, од самих мобилних телефона које свако има, то су смартфони, до реклама око нас, ту су књиге, телевизија... И онда у том шареноликом свету, где има свега и свачега, ти треба да створиш нешто што ће данашњег, савременог човека да привуче. Тако да мислим да је највећа наша мисија да направимо тај језик разумљив за данашњег посматрача и да му помогнемо да уђе у молитвени однос са Богом."