Камен који прича - живот Ђуре Радловића утиснут у мозаике храмова

Коцкица по коцкица, камен по камен, тако годинама настаје сваки мозаик професора и академског сликара Ђуре Радловића. У атељеу нисмо затекли тишину, већ рад у пуном замаху. И после више од пет деценија стварања, овај уметник и даље неуморно ради. Овог пута на мозаицима за Саборни храм Христа Спаситеља у Бањалуци, чију унутрашњост у етапама украшава већ 15 година.

“А ово сада радимо за Бању Луку. То је унутрашњи део једне колонаде у сводовима светаца. То се сада поставља. Па како завршимо неки део ми одамо и поставимо. Врло је тешко, ја сам се прихватио. Нечега чега би се ретко ко прихватио , да радите храм мозаика а храм је жив. Држе се службе, држе се то све.

Рођен је 1941. године код Босанског Грахова. Радловић је први који је на постдипломским студијама на Академији ликовних уметности у Београду специјализовао фреску и мозаик. Његови радови налазе се у црквама и манастрима широм Србије, Црне Горе, Републике Српске али и у Русији.

“Ја већ 20, 30 година радим у цркви Светог Марка али то повремено, када се скупе средства. Најпре сам направио олтар, то је онако био улазак, када сам правио припреме за тај олтар ја сам направио једну мало макету како изгледа олтар и исликао сам све иконе које су у олтару које је тражио патријарх покојни Павле и када сам однео у цркву макету, он погледао и рекао је - мајсторе, имате мој благослов“, каже Радловић.

Пут до једног од најзначајнијих српских сакралних мозаичара није био уобичајен. Као младић желео је да постане сајџија, али је радио као молер. Ипак, његов таленат је брзо дошао до изражаја и усмерио га ка уметности. Данас иза сваког његовог рада стоје знање и искуство, али и тим људи које предводи.

“Мозаик је колективна техника али неко мора да стане испред тога колектива, да осмисли како ће ти објекти цркве изгледати, те просторе, како ће где шта да се постави. Мозаик је једна од најтежих сликарских техника. За један мозаик, да би човек урадио, треба много времена. Да вам кажем да у један квадрат иде од 15 до 20 хиљада каменчића”, каже уметник.

Радећи годинама као професор, Радловић је своје знање преносио генерацијама студената, од којих многи и данас раде са њим. Иако су деценије рада иза њега, и даље је посвећен стварању и не планира да стане. Јер, како каже, пред њим су још бројни послови.