уторак, 30.12.2025, 11:44 -> 12:28
štampajШпанија као инспирација, Иво Андрић између дипломатије и књижевности
У дипломатској служби Краљевине Југославије, нобеловац Иво Андрић, провео је више од 20 година. Службовао је у осам држава и десет градова. Међу њима је била и шпанска престоница Мадрид где је пронашао мотиве и инспирацију за свој књижевни рад. Управо тај период његовог живота представљен је на изложби у Галерији Института Сервантес, која траје до 25. јануара 2026.
Иво Андрић је током своје богате дипломатске каријере службовао и у Шпанији крајем 20. година прошлог века. О боравку нашег нобеловца у тој земљи сведочи и изложба “Шпанија у свету Иве Андрића”, чији је аутор Кринка Видаковић Петров, хиспанисткиња и дипломата, садашња директорка Меморијалног центра Старо сајмиште.
“Ова изложба у целини пружао одговор шта је Шпанија значила у његовом свету. У ком свету? У свему оном што је он писао, било да су то белешке, есеји, путописи, сећања, а по највише шта је значила у његовим књижевним делима. Изложба почиње, први део је о његовом боравку у Шпанији, како је он корак по корак ту земљу истраживао и искусио, и шта је о томе све бележио и шта је од тих бележака касније ушло у његова књижевна дела”, каже Кринка Видаковић Петров.
Андрић је Шпанију откривао и пре доласка на њено тло. У Босни, у којој је рођен, сусртао се са Јеврејима сефардима који су избегли из Шпаније због верских прогона. Посебна занимљивост изложбе је његово пријатељство са доктором Калмијем Барухом, пиониром хиспанистике, који је и сам био сефардски Јеврејин.
“Захваљујући том искуству и друговању са др Калмијем Барухом, који је из те заједнице потекао и био наш највећи проучавалац сефардског наслеђа, а иначе интимни друг Иве Андрића, захваљујући Баруху и боравку у Шпанији са њим, они су провели 6 месеци тамо заједно, он је још дубље једно поимање о тој култури и тим људима стекао. А коначно, оно што је за Андрећа било важно, то је огромно изгнанство које траје хиљаду година, на примеру Јевреја.
И наш народ је, као и јеврејски, имао сличну судбину прогона и изгнанства.
“Ми као народ смо исто имали историјско искуство са нашим миграцијама. Увек су те миграције биле присилне. Људи су одлазили са свог огњишта, одлазили на друга места не зато што су хтели, него што су морали. Тако да је та прича о изгнанству, имиграцијама, нешто што спаја шпанске Јевреје али спаја са нашом средином и са српским народом и са историјским догађајима на Балкану”, каже Кринка Видаковић Петров.
Изложба “Шпанија у свету Иве Андрића” у галерији Института Сервантес траје до 25. јануара следеће године.
Коментари