Српска реч живи у часопису "Златни јелен"

У 19. веку угледни српски грађани окупљали су се у кафани "Златни јелен", како се они данас окупљају међу корицама часописа "Златни јелен" који је покренут 2025. године на пролеће.

Овај и онај простор спаја, не само кафана, већ и интелектуалци различитих имена. Данас је то једна нова генерација Срба која ствара и делује на простору некадашње Аустоугарске.

У оно време, један од тих интелектуалаца био је и Вук Стефановић Караџић. Његова биста и данас чува "Табан" и мотри на ову чувену кафану. И уредништво часописа изграђено је на тој вертикали, од Србије ка централној Европи, па зато причу започињемо прво у Сомбору, у разговору са писцем, и главним и одговорним уредником Давидом Кецманом Даком.

"Угледни архитекти говоре да је најстаббилнија она грађевина, чији темељи почивају на равностраном троуглу. Свака страна је једнака и свака је потпора. По угледу на то и ми имамо тај равнострани троугао у "Зланом јелену", каже Давид Кецман Дако, главни и одговорни уредник.

"Договорили смо се око поделе улога, где би Давид био главни и одговорни уредник, Драгомир би био оперативни уредник а моја улога у свему томе је изглед самог часописа, то је тзв. прелом, да би се тај сиров материјал који добијемо, слике и текст, претворило у штампано здање", Зоран Меселџија, технички уредник.

"Ја знам људе који живе и стварају у Мађарској, ја сам се сконцентрисао на тај део", каже Драгомир Дујмов, уредник издања.

Тако је први међу једнакима у уредничком одбору овог часописа, јер је овај издавачки подухват плод тројице интелектуалаца који су пожелели да српској књижевности изван границе Србије дају нови глас и већу видљивост.

"Златни јелен" има шири дијапазон, да кажемо да он жели да прими, прихвати, призове све људе који пишу на српском језику, ма где да живе у белом свету", каже Дујмов.

"Да бисмо били српски а светски, имамо рубрику Меридијани, где су писци Срби који живе широм свијета", каже Давид Кецман.

"Мислим да све оно што се пише на српском језику припада универзалној српској књижевности и дошло је време да се прекине са тим неким одредницама, да је неко из Српске друго, неко из Мађарске нешто треће итд", каже Дујмов.

"Златни јелен" даје преглед књижевности која је иза нас, али наставља и ка садашњости. Рубрике часописа осветљавају прошлост, али једнако отварају простор савременој речи.

"И жива реч, данашња, књижевна реч која је итекако присутна у Мађарској, то су наши млади књижевници, има их доста...имамо ту људи који су овде рођени и има оних који су се као дете преселили уиз Србије, има ту и оних који су дошли трбухом за крухом...дакле, имамо разне животне приче, али оно што је најважније да сви они стварају на српском језику. Ми нисмо питали ко има какав пасош, одакле је пореклом, где је рођен...важно да ствара на српском језику. Они су данас жива заједница која ствара и то јако добро, дакле има будућност", каже Дујмов.

"Златни јелен" има и своју интерент верзију. И док стижу позитивне реакције читалаца из различитих земаља, јављају се и страхови за будућност, јер дигитално данас значи и стално преиспитивање улоге штампане речи.

"Папир остаје папир, значи материјал који се негде складишти у некој библиотеци где ће за будуће генерације остати неки писани траг у том неком штампаном издању и ко ће после 100 година узети у руке и прочитати да се присети тих детаља", каже технички уредник Зоран Меселџија.

"Златни јелен" данас стоји као знак континуитета, између прошлости и садашњости, између Будимпеште, Србије и целог света, између традиције и нових гласова.

Име једне кафане из Табана постала је симбол књижевног трајања, сведочећи да српска реч, где год да настаје, увек налази пут до својих читалаца.