Од музике до туризма и од Новог Сада до Тел Авива

Душан Михалек је магистар музикологје. Био је гавни и одговорни уредник музичке редакције у Радију Нови Сад и секретар одељења за сценске уметности и музику при Матици српској. Почетком 90-тих са супругом и четворо деце одлази у Израел. Невероватни изазови и скоро филмски сплет околности који су га сачекали у Светој земљи, истакли су у први план његов снажан дух и луцидност. Погледајте одломак из портретне емисије "Србија на вези".

"Тамо је било и старих Јевреја који су дошли из Југославије. Они су нас исто јако помагали и они су нас научили-кад ти понуде било који посао, ухвати га, па после ће се развијати.

Како сам се вратио у тај стан за апсорбцију, а мени један момак из обезбеђења каже мени да ми је нашао посао, да чистим неке паркинге испред велике робне куће. Тај момак је иначе сад мој зет, моја ћерка се после удала за њега...ја сам узео метлу у руке и чистио, био сам јако добар чистач, па су ме убацили да чистим у радњи, што је велика разлика, јер је унутра клима уређај, па сам догурао до главног ђубретара целе робне куће...мислио сам да ће ми с етако завршити живот, али сам био срећан јер сам од те плате могао да издржавам породицу", каже Душан Михалек.

Након три месеца Душан добија позив да дође на Универзитет у Тел Авиву, на скуп свих музиколога који су пристигли у Израел. Био је то период када је Михаил Горбачов отворио границе Совјетског Савеза и када је у Израел дошло милион руских Јевреја.

"Ја дођем на тај састанак, а оно 40 доктора музикологије из Совјетског Савеза и ја једини. Кад сам се ја представљао и рекао да сам из Југославије, 6 израелских професора скочи па почну да ме испитују - је л Ви знате Димитрија Стефановића, Даницу Петровић, итд, јер наши музиколози су били јаки у византологији, а ја сам са њима радио у Матици српској...ту су они мене запазили, и после када је био конкурс за директора Израелског музичког центра, јаве се тих 40 Руса и ја. И мене изаберу. То сматрам највећим успехом у животу и то сам радио неких 13 година и за тих 13 година сам објавио 3600 партитура израелских композитора", каже Михалек.

Иако је постигао изванредан успех, дошавши на чело Израелског музичког центра Душан каже да је временом посао бивао све обимнији, а плате у култури мале. Тако је почео да размишља о промени.

"Некако ја дођем до туризма, то се и агенцијама свиди, мени се свиди, кренем ја да водим групе, али, да би ти добио лиценцу за туризам у Израелу, ти мораш да завршиш Туристички факултет који траје 4 године, 70 испита на хебрејском језику. Ја сам га завршио за две године, и много сам срећан, пуно сам научио, генијалан факултет, све од геологије, географије, историје, све три религије, психологија, рад са групама, са појединцем, хитна помоћ, биологија, зоологија...диван факултет...И ја почнем да радим у туризму, и имао сам не 2 или 3 пута већу плату, већ 7 пута већу него као доктор музикологије и директор Израелског музичког центра. Исплатио сам факултет за неколико година, 20000 долара је коштао, и зарадим себи дивну пензију и сад сам весели пензионер", каже Михалек.

Емисије посвећене Душану Михалеку погледајте овде 1. део и овде 2. део.