Песникиња вучјег срца

Драгана Љуна је песникиња која завичај, Книнску крајину, носи у срцу, ма где живела. Ту љубав преточила је у родољубиву збирку песама, којој је придружила и збирку дечјих песама "Књига за Ему".

За себе каже да је дете рата из Книнске крајине, да пише песме из душе обојене трауматичним доживљајима, посебно воли да пише поезију за децу у коме налази лековити оптимизам.

"Изузетно волим децу, али иницијална каписла за дечју поезију била је моја унучица Емилија Михајловић. Одрасла сам уз моју баку која је толико љубави, топлине и старе мудрости уливала у нас...", каже Драгана Љуна.

Из Крајине сте дошли у Београд, из Београда за Немачку, поред огњишта и кућног прага да ли има носталгије, зове ли Вас кућни праг да се вратите...?

"Итекако! Ја верујем да ће то бити једног дана, заиста верујем...а поред тога, зове и Србија, тамо ми је ћерка овде ми је син, у Крајини је моје огњиште и мислим да ће једног дана све доћи на своје", каже Драгана.

То сте преточили у хуманитарни рад?

"Јесте...сматрам да свако ко је доживео неку тешкоћу у животу и да је преживео ту катастрофу и та ратна дешавања, да је остављен на путу да чини нешто добро. Ја сматрам и моју душу поји ако могу некоме помоћи и урадити за некога нешто, и углавном радимо за болесну децу, и желим да сва деца буду добро...ако су она добро и ми смо добро...", каже песникиња.

Драгана Љуна је током кратког боравка у Београду промовисала две књиге, збирку родољубиве поезије Огњиште Крајине и збирку дечје поезије Књига за Ему.