Холандски језик тежи од глуме

Гошћа Београда ових дана је глумица Оља Лопушански из Амстердама, која је наступила у монодрами "Женски разговори", по тексту Душка Радовића у Мадленијануму, где на трагикомичан начин тумачи лик Цвете, по занимању психолога и кроз хумор и горчину анализира нашу свакодневицу.

За глумца нема тежег задатка од монодраме. Ипак, глумица Оља Лопушански тврди да је учење холандског језика можда и најтежи задатак са којим се сусрела.

Лик Цвете који тумачи у представи "Женски разговори" је експерт за мушко-женске односе, а Оља је приватно, може се рећи, експерт за релацију Холандија-Србија.

Иако одавно живи и ради у Амстердаму као директор у великој компанији, каже да користи сваку прилику да се врати.

"Често долазим у Србију, у Београд и Нови Сад код мајке и не могу да живим без Србије. Не само ја, већ сви наши који се налазе у расејању, теже да се једног дана врате", каже Оља.

Како наша саговорница наводи, неки се никада не врате.

"Моја порука људима у расејању би била да користе "овде и сада", да тако кажем, да живе у тренутку. Не у некој нади да се једног дана врате, него ако имају потребу да долазе чешће, и зашто бити ограничен границама".

Као једну од најбитнијих разлика између ова два народа издваја начин на који проводе слободно време. Холанђанима, тврди, то недостаје.

"Оно што мене нервира у њиховом друштву је што су велике циције и што су стално у неком страху шта ће се десити у будућности, штеде новац и брину о пензији. Они не живе живот, не могу да изађу и потроше као ми Срби, на пример, новац у некој кафани, да се плате музичари, да се поједе добро...стално нешто калкулишу колико шта кошта", каже Оља.

Далеко бољи стандард изгледа подразумева и више штедљивости, ипак, ако се одузме провод и забавни садржаји, систем је уређен на завидном нивоу.

"Оно што је добро у Холандији, то је добро урађена инфраструктура, друштво добро функционише, не можете да видите људе који су на ивици егзистенције, свако има подједнако. Онај ко има више, систем му узима више, наравно и то је порез у питању и ти људи плаћају много више стан него они који имају мању зараду...нема животиња на улицама, оне су по кућама, стерилисани, добро се брину о њима. Храна је врло јефтина, као и гардероба."

Једну ствар издваја пре свега, а то је да не смемо да заборавимо ко смо, шта смо, идентитет нашег народа...моје дете има 12 година и одлично прича српски, без акцента, као да је рођено у Србији. Такође, прича исто тако и холандски и енглески језик", каже Оља Лопушански.

Тајну успеха види пре свега у организацији времена, а свакога ко жели да живи и ради у Холандији, саветује да, за почетак, научи макар основе језика те земље. Није лак, али се касније може исплатити. У Холандији живи више од 10000 Срба, највише у Ротердаму и Амстердаму.