Чикаго: Сећање на март 1999. године

У Чикагу је годишњица НАТО бомбардовања на СРЈ 1999. године обележена на скупу на којем су приказана два филма о страдању српског народа. Догађај је организовало тамошње Српско драмско позориште, као и Удружење "Херцеговац".

Сирена за ваздушну узбуну огласила се у сали у Чикагу, пред само емитовање филмова на вечери посвећеној обележавању 25-те годишњице од почетка агресије НАТО-а.

Режисер Горан Радовановић је у поздраву из Београда, најавио да очекује завршетак свог филма који је посвећен управо догађајима из 1999. године.

Овог пута приказан је његов филм "Чекајући Хандкеа". Гледаоци се поруком подсећају да је после бомбардовања 1999. године 250000 Срба напустило КиМ и да су преостали Срби остали на северу и у малим, изолованим енклавама, а ово је прича из једне од њих.

"Свакако да не смемо да заборавимо изгубљене животе деце, цивила, војника, полицајаца...не смемо да заборавимо неког ко бомбардује телевизију, убије новинаре, баца касетне бомбе", kaže Андрија Зечевић, конзул Србије у Чикагу.

"Култура сећања је једно цивилизацијско достигнуће које је карактеристично и за америчко друштво. Погледајте, нпр. гробље у Арлингтону, у Вашингтону које је натопљено сећаем и сећањима на америчку историју", каже др Станислав Сретеновић, Институт за савремену историју, Београд.

Током вечери приказан је и филм "Пут Срба са Неретве", о људима који су почетком деведесетих година морали да напусте трајно места као што су Јабланица, Мостар, Чапљина, Коњиц...

"Ово је тема која је осетљива за наше људе, поготово што се налазе у дијаспори...ово је први догађај овог типа да се објави наше страдање ван Србије и Републике Српске", каже Душан Магазин, Удружење "Херцеговац" Чикаго.

Српска заједница се ових дана сећа жртава бомбардовања 1999. године, али у сито време поручује да зна да Србија има пуно тога да може да се поноси и својом прошлости и садашњости и жели да се о томе зна у САД.