Изложба која нас враћа у неко лепше и срећније време

Изложба фотографија „То је било неко лепше и срећније време“ у себи носи пре свега прелепе емоције на време без мобилних телефона, савремене технологије и реалности која све више отуђује и оптерећује.

Главни мотив аутора Драгана Тодоровића Зеке била је публика, народ, људи који су са усхићењем пратили и слушали музику сјајних рок група и извођача са балканских простора који су обележили доба о којем се говори са великом дозом носталгије.

Носталгије за временом и годинама које су за многе непоновљиве и уз чињеницу да је југословенска рок сцена у време осамдесетих је била трећа у свету, одмах иза америчке и британске. Простор галерије Пхотон у Љубљани био је препун посетилаца који су уживали гледајући фотографије кроз које су поново проживљавали тренутке младости у неком лепшем и срећнијем времену. Испред организатора српског културног центра и библиотеке Михајло Пупин из Љубљане, госте су поздравили Маја Влајић Малешевић и Марко Сувајац а ево шта о самој изложби каже легенда рок сцене са ових простора Бора Ђорђевић.

"Савршено се сетио да слика само публику, то је дивно...народ који је дошао на концерт да е радује, јер они су звезде концерта, а не ми. Ми смо ту да их подстакнемо да се радују, да постоји та повратна спрега између народа и нас на бини, и онда то заједничко деловање прави једну бајку која траје 2 сата, а кад се заврши вратимо се у сурову стварност која нас окружује, али се ужелимо да слушамо и гледамо бајке", каже Бора Чорба.

Аутор изложбе Драган Тодоровић Зеко носио је мајицу са слоганом Волимо Јурека више од бурека подсећајући нас на велики успех и освајање сребрне медаље у велеслалому Јурета Франка на Зимским олимпијским играма у Сарајеву 1984 године.

"Ја сам сведок овог времена. Ову поруку на мојој мајици је написао Дражен Јанковић, брат Нелета Карајлића. Он је ову поруку написао у свом подруму у Сарајеву и са њом отишао 14. фебруара да разапне транспарент на коме ово пише: Волимо Јурека више од бурека...Значи, сребрна медаља за Југославију, Јуре Франко, Драле Јанковић, то је та прича...

Мој рад је од 1985. године и то аматерски, а од 1999. је почео бити професионалан са радом у групи Емир Кустурица енд смокинг оркестра, са којима сам обишао 900 градова широм света, имао сам њега као најбољег професора и данашњу технику, и тако су ове фотографије настале", каже Драган Тодоровић Зеко, аутор фотографија.

Као што рече један од посетилаца изложбе - ми смо део тог времена, простораrock and roll сцене и публике које је Зека фотографисао.