среда, 22.11.2023, 11:37 -> 13:37
štampajKрајишки ликовни салон - манифестација са дугом традицијом
Недавно је у Београду, у Конаку кнегиње Љубице, одржан 23. Крајишки ликовни салон, на коме је изложено 110 радова, и који од ове године укључује и књижевно вече писаца са подручја Крајине.
"Крајишки ликовни салон је манифестација са дугом традицијом и настао је из некадашњег Книнског ликовног салона који је са радом почео почетком 80-тих година прошлог века и до окончања грађанског рата у Хрватској организовано је укупно 13 ликовних салона. Након рата, та изложба је прешла у Србију, и у том послератном периоду организовано је још 23 салона. Мој отац, Никола Церовац је био један од оснивача и дугогодишњи председник СК друштва Зора Книн Београд, која је, осим разних активности, организовала ове послератне Крајишке салоне на предлог нашег истакнутог ликовног критичара Николе Кусовца, и то друштво је решило да установи нову награду које ће носити име Николе Церовца и које ће се додељивати заслушним појединцима и организацијама које се истакну на пољу заштите и промоције српске културе, науке и уметности, како у Србији тако и у расејању", каже Владимир Церовац, председник УО СКД "Зора-Книн-Београд".
"Овај Салон је значајан самим тим што, у овом времену где је све мање и мање салона, је постојала потреба међу уметницима да прикажу своја најбоља остварења за протеклих годину дана, или две. Тако да је, могу слободно рећи, овај Крајишки салон преузео ту одговорност, оног, некада Београдског салона којег смо некада имали и уметници се врло радо одазивају овом Салону. Жири је стварно имао тежак задатак да изабере најбољи рад, јер се заиста пуно младих уметника пријавило на овај конкурс, а ове године је награду добио Милош Шарић са својим вајарским делом", каже Зоран Чалија, председник Уметничког савета Крајишког салона.
Први пут у оквиру овог Салона, одржане су и 3 књижевне вечери, Марка Јовановића, Јелене Ковачевић и Наташе Мандић Булатовић. Размишља се и о наступу музичара, тако да Крајишки салон израста у право богато средиште културе.
Коментари