среда, 29.11.2023, 15:36 -> 16:44
štampajМанастир Светог Ђорђа у Румунији чува сећање на Павла Кенгелца
Мало ко зна за једног знаменитог Србина, Павла Кенгелца из Кикинде, првом Србину доктору теологије и научнику, с краја 18. и почетка 19. века. Необична изложбена поставка о доктору Павлу Кенгелцу налази се у манастиру Светог Ђорђа на реци Брзави у румунском делу Баната.
Рођени Кикинђанин доктор Павле Кенгелац био је у своје време један од наумнијих људи. Први је Србин доктор наука, говорио је седам језика.
Бавио се књижевношћу, теологијом и астрономијом. Живот и школовање водили су га широм света а од 1803. године и наредне 3 деценије до смрти био је архимадрит манастира Светог Ђорђа на реци Брзави, у румунском делу Баната.
Њему у част, креативни поштоваоци су направили изложбу са тродимензионалним експонатима од стиропора. Приказане су знамените личности које је Кенгелац сретао и научне дисциплине којима се бавио. Град Кикинда и манастир су се тако поново повезали.
"Његов отац Христифор Кенгелац те давне 1751. године предводећи групу српских граничара, дошао је на простор где се данас налази црква Светог оца Николаја и рекао да одатле неће ићи и да је то њихов дом. Музејском поставком покушао се направити мали времеплов који би био испуњен свим детаљима, сликама, фигурама интересантним а којима би требало да осликају живот Павла Кенгелца. Лепо би било да школске екскурзије које иду ка Румунији, посете и овај музеј", каже Дијана Јакшић Киурски, заменица градоначелника Кикинде.
Манастир Светог Ђорђа у Румунији чува две светиње, ланце којима је био окован Свети Ђорђе и део његових моштију стигле су у Банат око 1495. године захваљујући ктиторима, породици деспота Јована Бранковића.
"И одлазе у Свету земљу и затичу манастир Светог Георгија крај Тел Авива у Лиди палестинској у великим дуговима и света породица Бранковић откупљује дуг и заузврат добијају део моштију и ланце Светог Георгија", каже јеромонах Јаков Јовић.
Павле Кенгелац се школовао у Кикинди, Шопрону, Братиславу, Петрограду, Халеју. Одушевљен његовим знањем пруски краљ Фридрих Велики је поклонио свој мач који је данас део музејске поставке у манастиру у Румунији, а сам чин доделе мача приказан је у оквиру манастирске сталне поставке.
Коментари