четвртак, 31.08.2023, 11:04 -> 13:20
štampajЛалић и Кастро - пријатељство заливено кишом
Борислав Лалић један је од великана нашег новинарства, први је спољнополитички дописник из Шпаније, Латинске Америке, Мексика и из Вашингтона. У низу изузетно занимљивих епизода из његовог живота у иностранству, издвајамо оне које су везане за Фидела Кастра, Че Гевару и Маркеса.
Борислав Бора Лалић је као студент права морао да ради да би финансирао студије, тако да је почео као ноћни портир у великој новинској агенцији Танјуг.
Али, речено речником Милоша Црњанског, "случај комедијант" га је одвео на стазе новинарства, и то врхунског и до пријатељстава до којих је као студент могао само да сања.
Занимљив је његов однос према Фиделу Кастру.
"Почео сам чланак овим речим: "Кампања за производњу 10 милиона тона шећера очигледно неће успети. Фидел Кастро кад је правио тај план од 10 милиона тона очигледно је више био у облацима него на плантажама шећерне трске. Међутим, не треба доводити у питање његове добре намере, а треба схватити да је можда и он разумео да је уносније увозити шећер него револуцију". На моју срећу или несрећу, Борба је објавила тај чланак, а Борба је тада била орган партије, државни лист и Кастро је на једном митингу пред 400 000 људи напао и мкене и Борбу и Југославију због тога. После тога смо се ми срели, случај је удесио да се сретнемо на неком отварању школе на југу Кубе, падала је тропска киша...Фиделу нико није давао кишобран, нити је то дозвољавао...А онда када је сишао међу новинаре, представили смо се, онда ми је ставио руку на раме и рекао: "А то си ти, сад ћемо да киснемо заједно." Тако је почело, рекао бих, пријатељство", каже Лалић.
Занимљиво је да није познавао Че Гевару, али је написао књигу о њему.
"Да, Че Гевара је тема једног века и читавог света, постао је легенда, икона младих револуционарних, левих, романтичних генерација целог света. У Мексику сам упознао прву жену Че Геваре, Хилду Гадеу, Перуанку, са којом се он после развео. Али, она ми је испричала драгоцене приче о Чеу. Када су га ухватили, држали су га целу ноћ у боливијској шуми, саслушавали па стрељали, па су га пребацили 80 км даље, у Ваљегранде, и ту су одлучивали шта ће да раде са лешом, па су му ту и исекли руке, а онда је тадашњи министар украо те руке, ставио у теглу и однео у планину", испричао је Лалић потресну причу о смрти легенде.
Лалић је био и пријатељ са нобеловцем Габријелом Гарсијом Маркесом.
"У срећно време сам био дописник тамо, у срећно време сам се и бавио новинарством. Маркеса сам упознао у Мексику, 1969. године", потврђује наш врсни новинар.
Иначе, Борислав Лалић је упоредо са дописничким радом у Шпанији и Латинској Америци, Мексику, САД и УН, радио у тадашњој Југославији, поставши члан УКС, УНС, објавивши више књига од којих су неки и прави уџбеници новинарства. За свој рад је и награђиван, али највећа ствар је да је оставио дубок, неизбрисиви траг у нашем новинарству, исписавши мноштво златних страна.
Због тога, овај журналистички горостас, заслужује и тв прилоге, али и читаве емисије.
Коментари