КУД "Бранко Радичевић" из Беча обележило 40 година постојања

Културно-уметничко друштво "Бранко Радичевић“ из Беча прославило је 40 година рада. Фолклорни ансамбл, са више старосних категорија играча, успео је да у време вишедеценијског постојања истраје на путу очувања српске традиције и кулутре.

У жељи да у новој земљи од заборава сачувају народно благо, али и да његове вредности уткају у бића своје деце, групица активиста далеке 1983. године одлучила да у тадашњем Дому Југословена оформи фолклорну секцију.

На предлог новинара Зорана Анђелковића наденуто јој је име Бранко Радичевић, у знак сећања на великог српског песника који је своје најлепше песме писао на лепом плавом Дунаву.

Петнаестак девојчица и дечака узраста 14,15 година, почела је да плете прве кораке у ритму српског кола а у београдској кућној радиности набављене су народне ношње из Шумадије и Источне Србије.

Новооснованом друштву велику подршку су дали родитељи, па је почело убрзано да расте, а једнако функционише и данас, четири деценије касније.

"Пре четрдесет година нам је био циљ да окупимо нашу децу, да не иду по аустријским кафићима и клубовима, већ да их окупимо око нас, да их учимо нашем језику, нашој култури...ми смо знали фолклор и то смо их у почетку учили", каже Милан Гиздавић, први председник друштва.

Бечко друштво "Бранко Радичевић", уметнички руководилац Борислав Капетановић дошао је пре готово 3 деценије. Својим познавањем фолклора и сталним едукацијама о чему сведоче три самостално постављене кореографије, он се наметнуо као ауторитет, али пре свега као пријатељ свим генерацијама играча, као и родитељима.

"Радичевић је данас велико културно-уметничко друштво, који има свој велики програм и свих око 800 играча колико је било у последњем периоду, дали су свој допринос да Радичевић буде оно што је данас", каже Капетановић.

Наступи на свим фестивалима широм Европе били су прилика да се српско народно коло и изузетно богата ношња поносно представе и пред страном публиком, раме уз раме са другим националним културама. Путовања у Париз, Истанбул, Сарамсакли, Барселону и многе друге дестинације, допринела су још јачем осећају заједништва, љубави и поноса на српску традицију и културу, а кроз сусрете са младима из других земаља стварана су пријатељства и јачао патриотизам.