Матија о Ћопићу

39 година је прошло од смрти великог писца Бранка Ћопића. Академик Матија Бећковић говори о свом дружењу са овим писцем, у спомен соби у САНУ у Београду, која је заправо његова радна соба и у којој се налазе његови лични предмети, књиге, радни сто, писаћа машина, шешир, актн ташне....

"Бранко Ћопић је састављен од различитог теста, једна вишеспратна сложена личност. Мислим да ни до данашњега дана није одгонетнута. Важио је за сељака, а у ствари, био је префињен господин. Ћопић је био најпознатије лице у време док није било телевизије. Био је у свим читанкама, његове песме су учиниле више за револуцију него толике дивизије, али та се револуција њега одрекла већ на првом кораку.

Служио се тим народским говором и био врло популаран тако да је народ разумео оно што он пише.

Не знам да се неко некад машио новчаника у његовом присуству. Он је не само хранио те своје јунаке које је сретао по улицама и стипендирао неког увек, носио пуне џепове пара јер је знао да ће срести неког од њих...а изгледа да је имао и неки дар прозорљивости. Није дочекао последњи рат, а он га је предосећао и баш је то наслутио у тој "Башти сљезове боје" обраћајући се Зији Диздаревићу, говорећи о томе да се опет оштре ножеви и наилазе црни коњаници...али, ко зна шта се све слагало још у њему, вероватно цело расуло и сви ти идеали за које је он живео и у које је веровао су пропали и нестали...", каже Матија Бећковић.

Ко зна шта ће ова његова спомен соба да исприча, како гледате на ту собу?

"Он је оставио Српској академији свој стан и све што је било у том стану. Овде постоји његова задужбина и ми већ годинама награђујемо младе писце.

Његова смрт је толика да је сакривена од наше јавности. када су се убили Мајаковски или Јесењин, то се потресла цела Русија, и они су били песници револуције...а када се убио Бранко Ћопић, тек други или трећи дан по његовој смрти изашла је кратка вест у Политици", рекао је Бећковић.