Промоција романа о Пупину - "Гринхорн дошљак"

Промоција романа "Гринхорн дошљак", одржана је на позив Аустријско-српског друштва Вилхелмина Мина Караџић и њене председнице професорке Светлане Матић.

"Светлана је била изузетна приликом промоције зато што је врло аналитично посматрала моје дело и што је озбиљно приступила свом послу. Било је доста публике, заиста је било импозантно. Том приликом је био и мој син, Стефан Сатарић који је мастер електротехнике, помагао је приликом промоције читајући одломке из романа, један одломак је о Светом Сави, а други на слику Михајла Пупина који је урадио Паја Јовановић, тако да смо прошли мало кроз историју, представили и српску културу, Михајла Пупина и његову гигантску личност", каже Радмила Сатарић.

Радмили је као посебна инспирација да напише свој роман, послужила аутобиографија "Од пашњака до научењака".

"Зато што је то једно изузетно књижевно дело, које је добило Пулицерову награду 1924. године у Њујорку, веома заслужено. Мислим да је те године Михајло Пупин указао изузетну пажњу ка српској књижевности и фокусирао је, практично, поглед света на српску књижевност и таленте који долазе из Србије.

Мислим да је већ тада кренуо ехо ка 1961. када је Андрић добио Нобелову награду за књижевност", истиче Радмила.

Живот Михајла Пупина био је обележен проналасцима Михајла Пупина, још од његовог детињства проведеног у родном Идвору, као и везаношћу за свој родни крај. Пупин је свом презимену додао Идворски. Незаобилазна је и улога његове мајке Олимпијаде.

"Његова мајка Олимпијада је носила једну велику бакљу светлости, једне просвећености, усмеравала је свога сина на све те појмове, говорећи му да је наука вечна истина, а храмови вечне истине - универзитети", каже Радмила.

И наша саговорница је са својом породицом један део живота провела у дијаспори, у Канади.

"Мој супруг је био гостујући професор у Едмонтону, у Канади, и то је био један леп период за нас, где смо се ми здружили са многим људима из области науке и културе у Едмонтону и другим драгим људима при цркви Свети Сава, где је отворена српска библиотека, где сам и ја била учесник у том раду да се отвори српска библиотека "Вук Стефановић Караџић"", каже Радмила.

Завршавајући разговор са госпођом Сатарић, на примеру свог живота и рада, као и теме њеног романа, можемо још једанпут потврдити, да су миграције, а неретко и значајни успеси који наши људи на тим просторима постижу, чест пратилац нашег народа.