Врање и Врањанце носим у свом срцу

Тања Милосављевић је научни истраживач, публициста, лектор, преводилац... Након завршрног факултета, наставља образовање у Француској где је и докторирала. Данас живи близу Сен Тропеа и ради као просветни инспектор. Своје родно Врање носи у срцу о чему говори и њена књига "К'д се отиснеш у бел свет“.

Невелика обимом, али пуна мириса, укуса и боја родног Врања, књига Тање Милосављевић „К'д се отиснеш у бел свет" " њена је ода завичају.

„Ја сам књигу писала са много љубави, ја сам рођена Врањака, не могу да кажем однарођена, не, али Врањанка која се отиснула и отишла са породичног прага и кренула у тај бели свет. Завичај је непролазан мотив за књижевна дела. Он пружа веома поучан и добар материјал и сјајна је ствар. На тај начин завичај се не може изгубити, увек ће остати сачуван", каже Тања Милосављевић.

Тања је научни истраживач, публициста, лектор, преводилац...Након завршеног факултета, образовање наставиља у Француској, где и докторира. Марсељ, Монпеље, Ница - важни су градови у Тањиној исељеничкој биографији. Данас живи близу монденског летовалишта Сен Тропеа, и ради као регионални просветни инспектор. Каже да је већ 16 година на привременом раду у Француској, али да своје Врање и Врањанце носи у срцу. Зато је књигу изнедрила за само два месеца.

„Најпре сам имала жељу да поделим са људима шта је оно што може да снађе једног човека једанпут када крене у свет, видимо да млади и у Србији и другде, хрле ка том Западу, а не знају шта њих реално тамо чека. Ја се и у књизи нашалим: ми се сви тамо "наједемо горак лебац" и стално маштамо о својој земљи, да јој се једног дана вратимо, па макар и са штапом и повијеним леђима и тако је доиста...То је први део књиге, а други део је управо љубав, пошто моја књига има поднаслов: Старо, старо ми дајте...Мени недостаје све што је старо, недостају ми та времена, а Врање је управо асоцијација на старо, весело, мераклијско, севдах, мерак, карасевдах, чувени Бора Станковић, тако да сам ја књигу схватила као свој дуг према Врању, ако могу тако да се изразим...".

Била си храбра јер си писала на дијалекту?

„Да, писала сам на дијалекту,... ја јесам изворни говорник и врањанског дијалекта, али ја сам релативно рано отишла из Врања, али ја чувам тај дијалекат, чувам и много читам. Постоји много других колега књижевника из Врања, који су протеклих година објављивали на дијалекту. Ја сам хтела да помешам дијалекат са неким интернационализмима и да то буде у неком разговорном стилу, књига држи пажњу, надам се да сам у томе успела, а остало ће рећи књижевна критика", каже Тања Милосављевић.

Захваљујући Тањиној књизи прошетали смо старим улицама мераклијског града, прешли Бели мост, обишли кућу Боре Станковића, манастир Светог Николе, Пржар, Прохор Пчињски...док су нас пратили стихови Владете Кандића:

„Врање, моје жуто цвеће
твоја жал за младост никад проћи неће".