Професор Ходел врсни познавалац српске књижевности

Доктор Роберт Ходел, професор славистике на Универзитету у Хамбургу, родом Швајцарац, о свом громадном делу за српску књижевност и културу, стаје раме уз раме чувеном земљаку Арчибалду Рајсу, који је о Србима објавио око 800 публикација и чланака, превео је господин Ходел и у Немачкој објавио Антологију српске поезије, потом Бору Станковића, при чему је скоро очаран њиме, његовим југом и Врањем, Момчила Настасијевића, академика Драгослава Михаиловића, итд, а врстан је познавалац не само српске, већ и светске књижевности, сликарства, филма, изражавајући став и о најновијој политичкој ситуацији везано за руску уметност.

"То је велика катастрофа, да се навали на све руске писце, то не личи ни на шта", каже Ходел.

Ушли сте у српску књижевност и српску културу, не са једном ногом, већ обе и познајете филм. Шта мислите о Кустурици?

"Нисам никада доживео такву радост као у неким Кустуричиним филмовима...Од "Сећајући се Доли Бел", "Оца на службеном путу" па до "Андерграунда"...то су филмови где се непосредно доживљава живот. И оно што је Андрић говорио о Станковићу: можда је то Врање, али то је живот и тако ја доживљавам Кустуричине филмове. Он је један од најважнијих светских редитеља", каже професор Ходел.

Иначе, у низу савремених српских књижевника, овај врсни познавалац србистике се бави и Александром Гаталицом и Драганом Великићем.

"Недавно је изашао интервју са Гаталицом који сам радио, тако да када смо говорили о Станковићу и југу, можемо рећи да Гаталица и Великић припадају северу, рекао бих да су више рационални и који имају јако велику свест о форми. Кад видите да се све своди на смрт, видите антиратни дискурс који је направљен против одређене патетизације рата", каже Ходел.

На крају остаје да се апострофира да је оно што професор Ходел чини за српску књижевност и културу немерљиво, громадно, зато капа доле пред његовим грандиозним делом.