Промоција књиге "Знано буди – записи у рукописима Сентандрејске збирке"

Сентандреја у Мађарској била је стециште многобројних Срба, који су чинили већинско становништво населивши град још у 16. веку. Саборна црква и сада представља главни стуб идентитета за нешто мање од стотину Срба колико их је данас у том граду, а од изуетне важности је библиотека Епархије будимске. Један део блага библиотеке, недавно је добио нове оквире чувања у књизи "Знано буди – записи у рукописима Сентандрејске збирке",ауторке доктор Милесе Стефановић Бановић.

У епархијском музеју у Сентандреји представљена је књига др Милесе Стефановић Бановић, под насловом "Знано буди - записи у рикописима сентандрејске збирке".

"Као што знате, поред музеја, односно црквено-уметничке збирке, ми овде у Сентандреји чувамо и архив Епархије будимске и библиотеку Епархије будимске. Свакако највреднији део библиотеке је рукописни фонд који је и највише истраживан. Први пут су ти записи обједињени у овој књизи коју сада промовишемо", каже Коста Вуковић, управник Српског црквеног музеја у Сентандреји.

О књизи су говорили његово преосвештенство владика будимски Лукијан, проф.др Драгана Радојчић, управница Етнографског института САНУ, др Ивана Башић, научни сарадник Етнографског института, г. Никола Дробњаковић, главни и одговорни уредник Издавачке куће Бернар.

"Када је Милеса желела да да наслов књизи, знате да се мучила. Овде од свих записа који постоје, то је толико изазовно у својој лепоти, да ви не знате шта ћете пре...целог живота да не излазиш из музеја у Сентандреји где се налазе рукописи, али у њима, негде у маргинама, негде на завршецима целих рукописа, налази се она грађа од које је Милеса почела", каже др Томислав Јовановић, професор средњовековне књижевности.

Књига "Знано буди" др Милеса Стефановић Бановић посветила је свом покојном оцу, угледном професору Димитрију Е. Стефановићу и Сентандрејцима.

"Данас се осећам као да сам у својој породици. Књигу сам желела да представим у Сентандреји, зато што она припада Сентандреји у сваком смислу, јер и ја припадам Сентандреји, али ова грађа је апсолутно одавде. Мој циљ је био да се негде помену поново и да ово буде једна врста вјечнаја памјат свим оним именима, људима са којима нисмо имали прилику да се упознамо, али и са онима које памтимо од пре неколико деценија и са онима који су нам били узори или драги људи, а који нису више са нама", каже ауторка књиге.

Промоција је завршена извођењем сентандрејске химне коју су отпевале Милеса Стефановић Бановић, заједно са својом мајком и пријатељицом.