Представа "Госпођа Ајнштајн" пред швајцарском публиком

Публика је била жељна правог театра и узбуђења које носи жива реч и емоција, а ова представа је била прави избор за њих.

"Госпођа Ајнштајн" је прича о љубави и страсти, поверењу и издаји, заснована на новим сазнањима о доприносу Милеве Марић у стварању најпопуларније научне теорије на свету - теорије релативитета. На основу изучавања биографија овог брачног пара, поткрепљених личном преписком између Милеве и Алберта, као и писмима које су обоје слали Милевиној пријатељици са студија Хелени Савић, ова драма пружа прилику да дубље проникнемо у тајанствене силе које су обликовале судбину наше научнице Милеве Марић Ајнштајн, а које су дочарали глумци Душанка Стојановић Глид и Горан Јевтић. Редитељка је Снежана Гњидић.

"Гостовање у Цириху и Берну представља ходочашће националног позоришта, стазама брачног пара Ајнштајн, од дана када су се упознали на политехникуму до живота у Берну. Миилева је и сахрањена у Цириху. Проживети ова 3 дана, оживљавајући њихов живот и одиграти у две вечери пред публиком њихове животе, однос, љубав, брак, крах и научно стваралаштво било је задовољство и усхићење са много емотивне размене.

Наши предивни домаћини из Удружења Хелсе у Цириху и Евица Марковић, као и у Берну удружење Culture Bridge и Александар Мицић и Раде Мијатовић, учинили су све да сви отпутујемо у свет у коме је култура нешто насушно као ваздух и вода. Њихово гостопримство које је учинило у нама осећај који слави уметност постује публику и глумце је неизмерно и незаборавно", рекла је Душанка Стојановић Глид.

"Кад говоримо о великим љубавним паровима 20. века, Данкан - Јесењин, Таyлор - Бартон, Марић-Ајнштеин, свесно или не, увек им чинимо неправду мерећи ко је био већи геније, ко је на кога више утицао, те кога више волимо. Ми? Зар није поента да су се они волели.
А љубав и генијалност немају меру. Они су сами по себи бесконачност. Наша представа говори о томе.

Да је из бесконачности њихове љубави али и генијалности произашла теорија по којој све зависи од референтне тачке посматрача. Време није исто за оног који се креће и оног који мирује, волети значи стварати хармонију универзума. Ако је икада имало виши смисао играти ову представу, онда је то било сада, и у Швајцарској, на свим оним адресама и местима где су све ове велике теорије настале и где су се ови генијални људи волели. Као некакво ходочашће. И наша потреба да заједно са публиком преживимо бар део тог чистог дивног живота. Све остало припада слабости људи.А и геније је само човек.
Њихов живот је у неку руку као и атомска енергија. Није само важно какве су њене негативне последице, већ и каква је величанствена почетна, покретачка енергија то била.
Били су - један камен (EIN STEIN - ајн штајн)", рекао јеглумац Горан Јевтић.