петак, 07.10.2022, 11:00 -> 13:56
štampajПрофесор Ходел на Скупу слависта у Београду
Недавно је на Филолошком факултету у Београду, али и Новом саду, одржан научни скуп слависта из целе Европе. Посебну пажњу изазвало је присуство професора Роберта Ходела из Хамбурга, са којим је разговарао наш колега Владан Ракић.
Универзитетски професор Роберт Ходел, пореклом Швајцарац, преводилац и састављач Антологије српске поезије на немачком, аутор књиге о Бори Станковићу, о академику Драгославу Михаиловићу, преводилац Момчила Настасијевића и других српских књижевника. Поред књижевности, професор Ходел је и пасионирани љубитељ филма и сликарства, који је посетио Галерију РТС-а и актуелну изложбу Јарослава Кандића.
"Ја врло радо долазим У Србију, у БиХ, Хрватску и Црну Гору, а највише сам повезан са српском књижевношћу, тако је било испочетка, а то су делимично и случајности. Као студент, био сам одушевљен Црњанским", кажепрофесор Ходел.
Састављач сте Антологије српске поезије на немачком језику. Колико дуго сте је радили и шта мислите о српској поезији?
"Јако дуго сам радио на тој антологији, око 3,4 године, али већ пре тога сам се бавио песништвом овог говорног подручја. Избор је био на основу статистике. Скупио сам све могуће антологије и направио сам неки просек, а било је и пријатеља и познаника којима је блиска та струка и који су ме саветовали", каже Ходел.
Састављач претходне, прве Антологије српског песништва на немачком језику, професор Манфред Јенихен, тврди да српској поезији припада врху ероске поезије?
"Мислим да српска књижевност и књижевност целог региона, БиХ, Хрватске имају потенцијал да постану део светске књижевности".
Који Вам се песници посебно допадају?
"Можда Радмила Лазић, Јован Зивлак, Бранко Чучак...од старијих Настасијевић ми је био један од најомиљенијих, поред Црњанског", открива Ходел.
Иначе, реферат, научни рад овог изузетног професора и врхунског познаваоца српске књижевности, Роберта Ходела, штампан је под називом "Станковићева модернистичка осећајна проза" у часопису Међународног славистичког центра Филолошког факултета у Београду.
Коментари