Шабановићи светски путници

„Ја сам давне 1978. године отишао у Немачку на привремени рад. Тамо сам се задржао неких 6 година, оженио сам се Немицом, са којом са после свадбе живео у Србији, односно тадашњој Југославији, у Земуну, све до 2001. године.

У Немачкој сам радио у Мерцедесу, на склапању мењача. Мој син Константин је тамо рођен, у Штутгарту.

Ја сам 88. отишао за Италију, радио сам као шофер. 2001. године сам се вратио поново у Србију, па сам отишао на Тенерифе, на годину и по дана.

Ово је моја унука Сара, мајка јој је Перуанка, рођена је у Штутгарту, и она је већ светски путник. Ја сам њоме пресрећан, то ми је најомиљенија унукица...", каже Петко Шабановић.

„Након развода мојих родитеља, брат и ја смо се са мајком вратили у Немачку. У почетку нисам знао немачки језик, па сам морао то да савладам, затим сам завршио занат, аутомеханичарски. Радио сам у разним фирмама док се нисам запослио у градском саобраћајном превозу. Са Сарином мајком сам се упознао тамо, док сам учио немачки...венчали смо се и били у браку око 12 година, прошле године смо се развели...

Сара, на жалост, не зна добро српски, тренутно га учи...то је моја кривица, јер се ја нисам пуно ангажовао око тога...мислио сам да је важније да научи немачки, јер тамо живи. Сада видим да је то била велика грешка...", искрен је Сарин отац Константин.

„Знам шпански, српски, немачки и енглески. Трећи сам разред ", каже мала Сара, уз дедину помоћ.

Полако набраја речи и реченице које је успела да савлада:

„Идемо, коњ, колико имаш година, како се зовеш, ћао, јеси гладна, до виђења".