Ксенија Симонова, приповедач пешчаних прича

Љубав према уметности наследила је од мајке. Желела је да се бави неком новом врстом ликовног израза, за коју јој неће бити потребне ни оловке, ни боја. Открила је уметност цртежа на песку и баш као права чаробница на волшебан начин почела да ствара пешчане приче које се постепено претварају у савршене слике.

Ксенија Симонова, родом је са Крима, рођена у Јевпаторији. Од детињства је похађала ликовне школе. Завршила је два факултета - графику и психологију. Победа у популарном ријалитију - Украјина има таленат, 2009. променила је њен живот. До сада је урадила неколико стотина анимација, инаступала у више од 40 земаља света, од Лондонског Алберт хола до Сиднејске опере. Почасни је гост значајних манифестација.

Шта вас је подстакло да део стваралаштва посветите Србији?

„Пре свега филмови Емира Кустурице, које сам са озбиљношћу почела да пратим пре десет година, мада сам још као веома мало дете случајно једне вечери ушла у собу када су моји родитељи гледали Аризона дрим, и угледала фрагмент са рибом која лети.... Верујте да сам одрасла сећајући се те импресије.... Моја инспирација су такође и две предивне песме, "Тамо далеко" и "Ђурђевдан"", каже Ксенија за РТС.

Убрзани снимци перформанса потврђују њену виртуозност. Засноване на сталним трансформацијама слика, пешчане анимације су праћене музиком, што Ксенијином раду даје додатну емотивну ноту. Тако је један од двеста видео-записа, постављених на јутјубу достигао само у једном дану фасцинантних 2 милиона прегледа.

Њене теме су епохални историјски догађаји, судбине људи, али и актуелна дешавања у свету.

Београђане је обрадовала изложбом слика Моја Србија, у Галерији Прогрес и задивила наступом у Народном позоришту у оквиру концерта Живи Србијо.

Ксенијина прича налик је на пешчану епопеју која осликава сегменте преломних догађаја у историји кроз које је прошла Србија, за коју она гаји посебна осећања.

Шта је за Вас највеће благо и вредност Србије?

„Људи, то су вероватно најбољи људи на свету, ја такву доброту нисам видела ни у једној земљи света", искрена је Ксенија.

Са каквим осећањем одлазите из Србије?

„Са најлепшим осећањима, недостајаће ми.....али верујте, врло брзо ћу са супругом и децом поново доћи", каже Ксенија.

Ксенија је од првог тренутка заволела Србију. А нама, својим делом као да демонстрира колико срце има Русија за Србију, коју сматра братском, великом земљом која чврсто брани свету веру, наслеђену од својих очева.