Српски великани пишу ћирилицом
Клуб младих, који ради под окриљем Удружења "Милутин Миланковић", окупља све који желе да се упознају са радом, делом и животом славног научника. Осим тога, ови млади људи уз помоћ ментора организују и радионице на којима настоје да подуче вршњаке како да чувају српску културну баштину. Недавно је организована и радионица "Српски великани пишу ћирилицом".
Власник ових вредних руку иде у други разред oсновне школе, зове се Сава, као његов славни предак, српски принц Растко Немањић, касније Свети Сава. Малишан је овде открио лепоту ћирилице и калиграфије i начин да користећи карејски типик с краја 12. века напише своје име.
„То је мој печат, из 12. века, од Светог Саве...направио сам га од гумице и чепа од сока", каже Сава Ивановић показујући својих руку дело.
Његов старији друг је такође ученик другог разреда, али гимназије.
„Ја тренутно пишем име и презиме, увежбавам слова, јер су овде сви искуснији од мене", каже Михајло Андрић.
„Милутин Миланковић је писао ћирилицом, тако да је то била полазна тачка. Он се, као прави интелектуалац, бавио и књижевним радом, тако да ми, калиграфи имамо неисцрпних инспирација и лепих реченица које смо овде бележили трском, пером, на свитку...причали смо како се писало кроз време, до данашњег дана. Оно што је новина наше радионице, чему се посебно радујем, је израда ћириличног фонта Милитин Миланковић, који ће наши млади чланови преузети на себе", каже филолог и калиграф Татјана Јанковић.
„Тренутно правимо ћирилични фонт, што је један од задатака клуба. Покушавамо да типизирамо слова Милутина Миланковића и да омогућимо људима да користе његова слова. Дошао сам до закључка да калиграфија може лепо да се повеже са програмерством и да се направи нешто што је функционално и има широку примену", каже Михајло.
Удружење Милутин Миланковић броји преко 400 чланова. Ове године слави десет година успешног постојања и рада и с посебном пажњом обраћа се нашим људима у расејању.
„Ми смо се окренули и дијаспори, поред радионица које имамо овде. Занимљиво је да наше младе упознамо са децом која су у дијаспори, да виде како живе, раде и да размењују искуства. И да деца из Србије посећују вршњаке у, рецимо, Бечу, где је Милутин Миланковић провео 13 година, ту је завршио и факултет, докторирао и био први Србин, доктор техничких наука", каже за РТС Миодраг Динић, водитељ Клуба младих.
Мај је месец великог научника, па ће, његовим трагом, поставке овог удружења, заинтересовани моћи да виде и у Паризу, Женеви, Цириху и Будимпешти.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар