понедељак, 30.11.2015, 13:29 -> 15:10
štampajНадежда, век новог трајања
Прва сликарка српске модерне, ратна болничарка, један од оснивача Кола српских сестара, прва жена ратни фотограф, критичар, писац једне драме...Све то стало је у 42 године живота. Изложба у Дому војске у Београду круна је бројних активности поводом сто година од смрти велике Надежде Петровић.
Родила се у Чачку 1873. године као најстарија од деветоро деце у породици Петровић. У знак сећања што је првих шест година била грађанин Чачка, овај град 1961. године оснива уметничку галерију која носи њено име.
Сећања на Надежду Петровић галерија је ове године обележила бројним изложбама које су обишле целу Србију али и мноштвом других активности.
„Докторанти на Филозофском факултету у центру за музеологију, три месеца већ раде са чачанским средњошколцима управо на једну тему која јесте наш циљ, а то је како памтимо Надежду, како нешто што је добро да постане лично и колективно памћење", каже Милица Петронијевић, директорка уметничке галерије Надежда Петровић у Чачку.
Сликарски таленат Надежда је наследила од свог оца, професора цртања. Усавршавала се у Минхену, Паризу, Венецији...Говорила је немачки, француски, руски. Многобројне изложбе и врсне друге манифестације одржаване су током читаве године у име сећања на сто година од њене смрти. Некако, као завршна изложба, јесте у Дому војске Србије.
„Народни музеј је понудио оно најбоље што има. Ова колекција Надежде Петровић није само најбоље што је Надежда оставила за собом, већ је то најбоље у нашој уметности у целини. То су ремек дела Надеждина и наше уметности, а могу слободно да кажем и европске уметности. Она је ишла у корак са светском уметношћу. Ово су капитална дела која припадају и епохи сецесије и симболизма и експресионизма и импресионизма. Надежда је до те мере била актуелна, наслутила је апстракцију кад и Кандински", каже Љубица Миљковић, аутор изложбе, Народни музеј.
Као добровољна болничарка била је на фронту у два балканска и у Првом светском рату. Превијала је ране српским војницима, али сликала платна попут Милутинове Грачанице или Старог шедрвана у Призрену. Последња слика настала је у граду на Колубари, Ваљевска болница.
У априлу 1915. године лечећи ваљевске тифусаре, и сама се заразила и преминула.
Њен лик се налази на новчаници од 200 динара. Једина је позната жена, осим краљице Марије на нашој монети, и то много говори.
Ове године била је и инспирација за креаторе високе моде у Паризу.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар