Сласт влашке мамаљиге

Јабуковац је влашко село, удаљено 25 километара од Неготина, са богатим, народним наслеђем. Уз традиционалну љубазност домаћина, својим гостима нуде специјалитете влашке кухиње.

„Прво се ставља вода и со, па кад то прокува, додајемо брашно, и то се кува још 15-20 минута, онда месимо, док не постане глатко...то се зове качамак, а у ствари мамаљига", каже каже Марија Фрунзареловић.

За добар укус важна је и посуда од бакра.

„Ложи се ватра у огњишту, тако да се ту спрема, ставља се бакрач, мора да буде бронзани, јер је ту најбољи качамак. А кукурузно брашно је са поточаре, домаћи је кукуруз, мора пуно да се меша да се не би направиле грудвице...поред брашна, унутра има још само со и вода. Уз њега се једе и кајгана. Улупају се јаја, дода по жељи кукурузно брашно и стави на врелу маст, а ту је и месо...то јело се једе увек, и најбрже се спрема", каже каже Радмила Вељковић.

Решења има и за изненадне госте.

"То је наша такозвана софра, одвајкада је тако. И сиромашни и богати кад имају госте, брзо оду до канте са сувим месом, још једном се пропржи, може и неко јаје преко тога...брзо умесиш врућ качамак, врућу погачу, проју и на брзину направимо наше влашке плаћинте. Умеси се хлеб, оставе 3-4 грудвице, развије оклагијом, умутила два,три јаја или намрвила мало сира, направила пописне и ставила на маст (зејтин су имали само они који су цедили орахе). Ми покушавамо да не заборавимо нашу традицију, како су наши преци живели и како су се одевали, обували, како се ткало", каже Марија Фрунзареловић.