Срђа Трифковић: Запад прво треба да постави дијагнозу

Господине Трифковићу, у којој мери мислите да политичке структуре света могу реално да имају утицај на сузбијање тероризма?

„Да би имале утицаја и прописале одговарајућу терапију, прво треба да поставе дијагнозу, и ту је највећи проблем. Наиме, имамо склоност водећих елита Западне Европе и Северне Америке да стално инсистирају на томе да су акти исламског тероризма аберација, односно одраз не једног аутентичног исламског тумачења живота и света, већ његове суште супротности. У том контексту гледано, ми морамо да схватимо да стално повећање исламске дијаспоре у Западној Европи која већ броји на десетине милиона, нико не зна тачно колико, само значи погоршање проблема. Као што смо видели на примеру Шарло Ебдоа, у јануару ове године, и на примеру напада на експресни воз на релацији Брисел-Париз, јесенас, и сада, са овом трагедијом коју имамо, француске службе безбедности нису у стању да одговоре овим изазовима, а ово није само безбедносни, ово је такође и цивилизацијски и демографски проблем", каже др Срђа Трифковић.

Пре трагедије у Паризу биланс жртава од тероризма у 2015. години мери се хиљадама убијених у терористичким нападима широм света.

Има ли, по Вашем мишљењу, разлике у третману терора у зависности од локације где се он догоди?

„Апсолутно.То смо видели са примером одбијања председника Обаме да упути председнику Путину изјаву саучешћа поводом пада руског авиона, за који је у најкраћем року сама америчка обавештајна служба рекла да је резултат терористичке акције. Дакле, нису све жртве једнаке и нису сви нападачи једнаки. Када шиптарски терористи изведу акцију у Куманову, то се назива међуетничким сукобима у западним медијима и резултат тога је онда захтев за смењивање премијера Груевског. Када се, пак, деси Шарли Ебдо, онда се лансира парола Сви смо Шарли и цела Европа и свет треба да иде у некаквој поворци солидарности. Очигледно је да западни свет, а пре свега Сједињене Државе годинама покушавао да диференцира између добрих и лоших исламских терориста, између наших и њихових", каже Трифковић.

Сама чињеница да је управо Француска у савременом добу дала уточиште хиљадама Арапа говори о томе да у злочиначким актима нема милости.

Када сте писали књигу Сенка џихада 2007.године, да ли сте могли да претпоставите докле ће џихад смети да иде?

„Да, могао сам, чак сам и упозоравао. Једино морам да признам да сам изненађен не само темпом којим се убрзава историја, и којим се моја предвиђања испуњују, већ и идиотска неспособност владајућих елита западног света, а Западне Европе пре свега, да схвате да су у једној ситуацији у којој су постали саучесници непријатеља сопственог народа, у којој су у име својих идеолошких опсесија постали пета колона џихада", каже Трифковић.