Освешћена трпеза

Како није могла и не може да нађе одговор на питање зашто људи једу свесна бића убијајући их тога ради, Александра Мачек, по повратку у земљу отворила је вегетаријански ресторан, на запрепашћење многих.

Зар безмесна храна у земљи где већина од свих салата највише воли салату - од прасетине?

У време када се Александра, после 20 година вратила из иностранства, у Београду нису постојали вегетаријански ресторани.

„Онда смо ми почели да комбинујемо свет у малом. Унели смо доста љубави и знања у све то", каже Александра.

Александра смишља рецепте, понекад и кува. Иначе, кува и Францускиња, Гаел, вајарка, Немања који је сликар и кувар Буца, који своје умеће и енергију троши у финој кухињици, како каже, због Сашкине лепоте.

Питагора, Сократ који је рекао да смо оно што једемо, Аристотел, Леонардо да Винчи, Кант, Гете, Тесла и многи други, изабрали су безмесну храну...можда се тако дуже живи...

„Требало је доста времена да људи прихвате и начин исхране и мој став према свету...Било је чуђења и љутње", каже Александра. 

Храна је скоро органска, мада се органски производи тешко набављају. Кофери зачина стижу из Лондона. Јела се спремају пред гостима. Мухамара или Сиријски ајвар изванредан је намаз, припрема се чак четири сата.

„Чине га паприка, орах, хељда, мед, балзамико...и још неки зачини", открива домаћица.

Александри Мачек ова кухињица доноси радост, иако...

„Нисам дошла лако до свега. Имамо доста талентованих, младих људи који, мислим, не верују довољно у себе, нико их не подржава, демотивисани су потпуно...то је туга Србије", каже Александра.

Госпођа Мачек је желела да у свом граду направи нешто добро и другачије, и успела. Али, није лако борити се са наслагама навика и предрасуда.

„Често помислим на одлазак из земље. Када вратим филм и помислим о својој прошлости, некако сам се највише намучила у Србији", искрена је Александра.

То би био други Александрин одлазак из земље, овог пута са сином Сашом.