Калиграфија - почаст ћирилици

Ћирилица је млађе, најраспрострањеније словенско писмо, настало око 900-те године у Бугарској. Развила се из грчког писма. Њоме се служе Срби, Бугари, Руси и Македонци. Део је наше историје, али и садашњости. Многима је и инспирација за необичне, али и интересантне хобије. За неке од њих смо сазнали на радионици о ћирилици у Галерији РТС-а.

„Пре неких 6 година, кад је дете кренуло у школу купили смо дрвена јаја за ликовно..два су се вукла по кући, сметала, а пошто сам заљубљеник ћирилице и наше историје, кренуо сам да резбарим ћирилична слова. Углавном, последњих десетак година, мало више проучавајући нашу историју, поново читајући неке старе књиге, и бивајући забринут за оно шта се дешава нама у нашој земљи и околини моји радови представљају последицу личне трауме на сеобе, деобе, кроз историју, а бојим се, и кроз будућност", каже Славиша Радовановић.

Ћирилица је инспирација за многа уметничка дела.

„Наша ћирилица је нешто несвакидашње у свету, то не морам ни да наводим. Ишла сам на часове калиграфије почетком 2009. године и тамо сам дошла до првих сазнања како се пишу калиграфска слова. После сам радила мање формате и једноставно сам замислила да то знање о калиграфији применим на текстилу. Имам замисао да извезем Мирослављево јеванђеље које има 362 стране и да га поклоним Хиландару", каже Биљана Ећимовић Баркузу.

За израду Мирослављевог јеванђеља Биљана користи сликарско платно и синтетички конац. За прву, најтежу страну требало јој је око 300 сати, а за остатак јој је, како каже, потребно око 10 година.