Румунија под притиском да призна Косово

Срби у Румунији имају статус националне мањине и свог предаствника у парламенту Румуније, добро су организовани и делују кроз јединствену кровну организацију, Савез Срба у Румунији.

Ипак, статистика показује велику присутност асимилације, тако да је Срба у Румунији све мање. Зашто је то тако и шта се све чини да се очува српски национални идентитет у овој суседној земљи у емисији Србија на вези говорили су представник Срба у парламенту Румуније др Славомир Гвозденовић и председник Савеза Срба у Румунији Огњан Крстић.

Реагујући на прошлонедељну најаву румунског премијера Виктора Понте да би Румунија ускоро могла да призна независност Косова, Гвозденовић верује да до тога ипак неће доћи.

„Ми верујемо да до тога ипак неће доћи, али морам рећи да Европска заједница на Румунију у последње време врши велики притисак. Ми верујемо у добросусетске односе и сваки пут смо у сусрету са властима Румуније истицали да ценимо принципијелан став Румуније о непризнавању независности Косова, тако да се надамо да ће Румунија водити рачуна о својим националним интересима и о изузетно добрим односима са Србијом. И српски и нарочито румунски лидери стално понављају да Румунија има само два пријатеља: Црно море и Србију, и надамо се да то неће заборавити.

Осамнаест посланика мањинских заједница су недавно разговарала са председником Румуније Клаусом Јоханесом о специфичним, мањинским проблемима. У договору са колегама из парламента, имао сам прилику да изнесем и наше болне проблеме: како сачувати школство на матерњем језику и како повратити српску имовину, пре свега Макрин дом. Наша црква се бори више од 25 година, и ми смо једна од ретких мањина која није отишла пред међународне судове по правду, него верујемо да то питање треба овде да се реши, поготово што румунска заједница у Вршцу потражује зграду Лучафарул, тако да сам ја предложио да се по принципу реципроцитета реши тај проблем", каже за РТС Славомир Гвозденовић, српски представник у румунском парламенту.

Иако Срби у Румунији имају статус националне мањине, процес асимилације је евидентан. 

„Српска заједница у Румунији се и пре Савеза, који постоји 25 година, труди да одржи националани идентитет кроз језик (слово), веру и традицију, а Савез је само наставак тог настојања. Ми, као заједница уживамо сва права коју држава Румунија даје својим мањинама, а од нас самих зависи како ће нам бити. Сваки погрешан поступак може бити по нас фаталан. Морамо бити прагматични и налазити права решења, институционално и политички преко наших представника у парламенту и преко програма које Савез нуди за очување језика, вере и традиције", каже Огњан Крстић, председник Савеза Срба у Румунији.

Савез има око 120 програма намењених српској заједници, а пре две године почео је са средњорочном стратегијом, која подразумева формирање четири регионална центра који би све Србе окупио под једним кровом.

"Искуство нас је научило да су нам потребни регионални центри, да бисмо били под једним кровом. Срби који живе на тим територијама би имали идеалне услове за свој рад и одржавање културних и едукативних програма. Савез у то улаже доста својих средстава, а требало би да се формирају 4 културна центра у 4 града, Караш Северинској, Тимишкој жупанији, Темишвару и Мехединцу. Требало би да буду самоодрживи и да се под њиховим кровом одржавају програмске активности, односно радионице језика и традиције", каже Крстић.

Српска заједница у Румунији је недавно покренула, заједно са мађарском мањином у европском парламенту, пројекат по којем би требало да све етничке заједнице у ЕУ добију статус мањине.

„Мађарска партија из Румуније је покренула грађански пројекат по коме би требало да свака мањинска заједница која битише на једној територији има право да се декларише као мањина. Следи разматрање у Европском парламенту о томе, где ће кроз европске законе бити обезбеђено свакој мањини да се тако декларише, што ће бити добро и за нашу, српску мањину", закључује Крстић за РТС.

Са гостима у студију разговарала Нада Вукелић.