Кухиња на точковима

Борков свет сасвим је посебно место. Он је особа са аутизмом. И Душан, и Тони. Ту је и Милош. Они су драги момци за које се Србија интересује колико и горила за Њутнове законе. Они су људи, а не сенке.

У јединој Кухињи на точковима у земљи, непрофитној организацији и социјалном предузетништву, они су научени да помажу при припреми, паковању и достави хране.

„Значи ми много, чини ме срећним и задовољним"; каже са осмехом Милош.

„Ово значи да ти млади људи могу себи да обезбеде неки џепарац, да на неки начин буду економски самостални. И још једна врло важна ствар, сви ми пуно размишљамо шта ће бити са њима кад нас не буде. Овај начин рада и њиховог ангажовања и осамостављивања, некако нам даје снагу и сигурност да ће наставити да живи један нормалан живот", каже Аница Спасов из удружења Наша кућа.

Тако се особе са сметњама у развоју, та посебно рањива бића, укључују у друштво. Пакују храну у кутије и кесе које сами праве. Јела односе старим људима широм града. У кухињи се дневно спреми стотину оброка.

Наручиоци бирају...петком је обично чорба од карфиола, риба или мусака или шницла, прилог спанаћ или кромпир...салата зелена , цвекла или краставац. Оброк који кошта 350 динара, а најсиромашнији га добијају бесплатно.

„Кад добијем плату, осећам се добро", каже Милош.

Милошева плата је између 4 или 5 хиљада динара, али није ствар у заради, он је битан, он је сав важан, он постоји.

„Овде ми је супер, увек има посла, увек радим", каже Милош.

Кухињу на точковима основали су родитељи особа са сметњама у развоју. У нормалним земљама помаже им друштво много. Ова наша испуштена и разбијена у парчад, поиграва се са свима, па и са њима.

Кухињи на точковима потребна је помоћ, доставно возило и нешто новца. Будимо саосећајни, то бар није тешко. Покушајмо!