Енклава - апсурд 21. века

Деда Милутин је умро, треба га достојно сахранити, а гробље је ван енклаве, отац шаље сина по свештеника. Тако почиње прича о тешком животу малобројних Срба у малим, изолованим заједницама, смештена у 2004, само неколико недеља после страховитог погрома.

„Ово је велика тема, културолошка, историјска, митолошка, социолошка, политичка наравно...Осећао сам потребу да у форми играног филма, значи у јакој језичкој структури, као што је играни филм забележимо нешто што се зове апсурд савременог живота у 21. веку, у Европи где имате народ који због свог идентитета нема слободу кретања, већ живи у лимитираним физичким околностима и комуникације. То је, наравно питање идентитета. Због тога је овај филм са жељом да се направи јако озбиљно уметничко дело које ће имати референтну историјску вредност, као референтни историјски извор јер је рађен у духу времена, за будуће генерације", каже редитељ филма Горан Радовановић.

Редитељ Радовановић је успео да измакне патетици. Пронашао је ону фину меру да прикаже сву патњу Срба у енклавама, угрожен живот, страх, ограничено кретање, тугу над порушеним гробљима, мучну тишину у буци оклопног транспортера.

„Одлучујућа судбина за овај филм је то што га је 3, 5 хиљаде људи прихватило у Сава центру, као једну истинску причу која нам је требала, причу о идентитету, причу о сопственом духовном пореклу, покајању, катарзи и некој нади", каже Радовановић.

Уз Небојшу Глоговца, Аницу Добру, Ненада Јездића, Миодрага Кривокапића у филму су блистали и натуршчици, аутентични сведоци живота у енклавама Филип Шубарић, Денис Мурић, Ненад Станојковић и Милош Секулић.

Премијери у Звечану присуствовао је и бивши капитен репрезентације Србије Дејан Станковић са синовима.