Лекција о патриотизму

Oпчинила нас је својом појавом, фасцинирала својом идејом и задивила својом причом. Деветогодишња Валерија Карабучкова, рођена је у Јарослављу. Ученица је трећег разреда руске школе у Београду где живи са родитељима.

Одлучила је, да уочи прославе седамдесетогодишњице ослобођења Београда, обучена у униформу руског војника Црвене армије прошета Београдом, заустављајући се на местима где су падале фашистичке бомбе.

„Теразије су једно од мојих наомиљенијих места у граду. Овде је пуно људи, сви су весели, пуно је галаме...али, кад су фашисти освојили и овај град изгледало је све другачије", каже Валерија.

Као сасвим мало дете са родитељима је одлазила на прославе деветог маја, и још тада почела да схвата значај Велике победе над фашизмом.

„Кад сам мало порасла, гледали смо совјетске филмове и схватила сам шта је то рат, то је страшна ствар, не знам ни сама како смо успели да победимо, али успели смо и поносим се тиме. Веома сам тужна кад неко дете не зна шта је то, како је то било, то није добро јер треба да поштују своје претке. Ја се поносим што су Руси и Срби у свим ратовима увек били на истој страни, слободе и правде. Ја сам се родила у Русији и поносим се тиме што сам Рускиња, али живимо у Београду већ три године тако да сматрам да сам руска Београђанка", каже Валерија.

А онда је замољена да на руском језику каже која би била порука или поука њеним руским и српским вршњацима?

„Желим да кажем да морају знати шта је то рат, да је то нешто страшно, да треба да уче историју тог рата и да уважавају своје претке који су морали да ратују да би победили фашисте", искрена је Валерија.

И на крају питање с почетка ове приче - може ли се одрастао човек толико дивити једном детету?

Свакако да може...Валерија је девојчица која је достојна и поштовања и дивљења. Она је руска Београђанка, коју ће јавност памтити, као што она - херојску прошлост руског и српског народа - не препушта забораву.