Лакоћа постојања Алексе Јелића

Уметник Алекса Јелић је сасвим слободан и сасвим свој. Веома романтичан, помало снен, више спокојан. Одише топлином, зна да се смеје, уме да живи. "Ја се будим", каже, "а живот спава". Негује лепе мисли, тежи лакоћи постојања.

Алекса је у Шпанију отишао на две-три недеље. Остао је осам година.

„Моја прича је отишла у сасвим другом правцу јер сам потпуно изненада отишао на једну балетску аудицију и међу триста, четристо људи био примљен. Нас троје смо добили уговоре на три године.

"Имао сам ту част не само да играм за ту балетску компанију, већ и да играм и за њихову оперу. Вратио сам се јер сам већ достигао максимум када је балет у питању. Сарађивао сам са врхунским светским кореографима. Више нисам имао где да идем када је плес у питању, испунио сам све своје снове а у исто време је музика почела да се полако али сигурно враћа у мој живот".

Идеалан почетак дана за Алексу је:

"Моје јутро - цвркут птица, тишина, мирис божанственог чистог ваздуха, шума која се налази близу мене овде, јутарње шетње, ... јутарње шетње са мојим псом Роком, јутарња кафа са мојим псом Роком, док ја пијем кафу он пије водицу, лежи поред мене и чува ме" прича Алекса уз осмех.

"Ја увек имам малу дозу треме. Тада спремам стан. Значи, тог дана када имам најтежу представу, ја поспремим цео стан. Велико спремање - прање прозора, подова, веш машине, пеглање, ... ја мртав уморан завршим све то. А ваљда како завршим мртав уморан тако и она трема изађе, и нема више ничега, и онда одем на представу расположен".

"Љубав-плес била би бескрајна, бесконачна, незаустављива, широка, једним потезом, једним покретом би нам све рекла о емоцијама и о љубави...била би ванвременска..."

Зар то није румба?

"Браво, то је и румба..."

"У скоријој будућности бих волео да се пре свега остварим као отац, то је нешто о чему интензивно рамишљам већ у последње две, три године. Јако ми је важно да та особа има племениту душу, да буде добра, да буде пожртвована, да јој не буде ништа тешко, и - оно што је најважније - да нема страх или аверзију према животињама..." каже Алекса гледајући у свог Рока.

Алекса је особа која зна да цени друге људе и да то што мисли и осећа искаже.

"Драго ми је да смо се овде видели, јако ми је драго да сам вас упознао, волим особе које су топле и насмејане, драго ми је да сте дошли са овако сјајном екипом..."

Оно што се на крају разговора догодило може се описати као Алексине враголије - плес са нашом Лидијом Радуловић.